Поезија - Grad Užice

UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Poezija (1945-1997)
Dr Milutin Pašić
U posleratnoj književnosti užičkog kraja dominantno mesto zauzima poezija, za
razliku od srpske književnosti u kojoj to mesto pripada razvoju romana. Obnova porušene
zemlje, mladalački elan, udarništvo i doprinos omladinskih radnih akcija izgradnja zemlje
predstavljali su najčešće teme poezije u ovom periodu.
Prve posleratne zbirke poezije boluju od početničkih bolesti i imaju samo književno istorijski značaj (Miljko Stanić: “Slovenski trijumf”, 1948; Petar Tešić: “Ispovesti”, Ljubinko
Stanić: “Mladost”, 1955; Živorad Minović: “Tajna pustih obala”, 1955; Dejan Malenković:
“Panonske legende”, 1965).
Slavko Vukosavljević (1927) rođen je u Užicu, gde je završio osnovnu školu i
gimnaziju. Studirao je engleski jezik u Beogradu, a burmanski u Rangunu. Bavio se
novinarstvom i bio urednik časopisa “Polet” i lista “Mlada kultura”. Objavio je zbirke
pesama: “Lirika” (1949), “Šta ti kažeš, Marija” (1952), “Moja jedina mladost” (1955),
“Povratak” (1976) i “Rodoljubive pesme” (1981), “Rođendan” (1987) i “Sabrane pesme”
(1987).
Slavko Vukosavljević je rođen u Užicu 1927. godine.
Objavio je zbirke poezije: "Lirika","Šta mi kažeš,
Marija","Moja jedina mladost", Povratak","Rodoljubive
pesme","Rođendan","Sabrane pesme". Poema "Kadinjača"
je svrstana u red najboljih pesama posvećenih NOB-u.
(Multisoft)
Slavko Vukosavljević, Užice, 1990.
Slavko Vukosavljević se proslavio poemom “Kadinjača” (1950), koje je do 1985.
godine doživela još šest izdanja. Za temu poeme pesnik je uzeo istorijski događaj - borbu na
Kadinjači 29. novembra 1941. godine. Pisac se poslužio psihološkom analizom
preživljavanjem boraca Radničkog bataljona. U prvom planu se nalazi psihologija kolektiva
(“srce bataljonsko”), koja je uslovljena zajedničkim ciljevima: odbranom grada i slobode.
Pesnik ne izdvaja pojedinačne likove iz mase niti pomilje njihova imena jer su svi
multisoft.rs
1
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
poistovećeni sa Radničkim bataljonom, Užicem i slobodom. Zajedno sa “Jamom” Ivana
Gorana Kovačića i “Stojankom, majkom Knežopoljkom” Skendera Kulenovića, “Kadinjača”
spada u red najboljih poema o narodnooslobo-dilačkoj borbi.
Slavko Vukosavljević, Užice, oko 1965
Književnik Slavko Vukosavljević
obraća se čitaocima.
(Istorijski arhiv - Užice)
Poklon, Užice, 1995.
Predsednik opštine Dušan Nedeljković predaje književniku Slavku
Vukosavljeviću najnovije knjige iz užičke izdavačke produkcije
(Branislav Vesnić)
Intimna poezija Slavka Vukosavljevića otkriva pesnika nemira i sumnji jer sadrži
ljubavna treperenja i radosti, ali i oseća prolaznosti mladosti i lepote.
Mihailo Cagić (1923 - 1985) rođen je
u Požezi. Gimnaziju je učio u Užicu. Živeo je
i radio u Beogradu. Objavio je zbirke pesama:
“Lirske ispovesti” (1951) i “Suze i smeh”
(1953). U prvoj zbirci je opevao bolno
doživljavanje ropstva, obnovu i izgradnju
zemlje i početka ostvarivanja snova o
budućnosti.
Druga zbirka sadrži novu tematiku i
nova raspoloženja. Njeni osnovni motivi su
putovanja i susreti, ljubav i rastanci, povratak
i uspomene. Pesnikova osećanja su, u ovoj
zbirci, obogaćena iskustvom, potpunija su i
smirenija. U pesme se uvlače seta i misli o
Ljubomir Simović, Užice, 1985.
prolaznosti i nestajanju.
Ljubomir Simović je rođen u Užicu 1935. Spada u
Ljubomir Simović (1935), jedan od
red vodećih pisaca savremene srpske književnosti.
vodećih
pisaca savremene srpske književnosti,
Piše pesme , drame, romane, eseje i književne
rođen je u Užicu. U Užicu je završio nižu
kritike. Vrlo je obdaren, plodan i raznovrstan
književni stvaralac. Redovni član SANU.
gimnaziju i učiteljsku školu, a studije
(Multisoft)
književnosti u Beogradu. Urednik je za
multisoft.rs
2
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
kulturu u Radio - Beogradu.
Oslobođeni mature, Užice, 1955.
Učenici oslobođeni mature - Nada Radonjić, Marko Simić,
Milena Joksimović, Ljubomir Simović, Predrag Lučić
(Istorijski arhiv - Užice)
Simović piše pesme, drame, eseje i književnu kritiku. Do 1985. godine je objavio
knjige poezije: “Slovenske elegije” (1958, 1971), “Veseli grobovi” (1961), “Poslednja
zemlja” (1964), “Šlemovi” (1967), “Uoči trećih petlova” (1972), “Subota” (1976), “Vidik na
dve vode” (1980), “Izabrane pesme” (1980), “Um za morem” (1982), “Deset obraćanja
Bogorodici Trojeručici hilandarskoj” (1983) i “Hleb i so” (1985), “Hrast na Povlenu (1989),
“Gorlji grad” (1990), “Perom i mastilom” (1990), “Igla i konac” (1992), “Učenje u mraku”
(1995); drame: “Hasanaginica” (1976), “Čudo u Šarganu” (1977) i “Putujuće pozorište
Šopalović” (1985) i “Boj na Kosovu” (1989). Objavio je knjige eseja, članaka, govora,
intervijua: “Duplo dno” (1983), “Kovačnica na Čakovini” (1990) i “Galop na puževima”
(1994). Napisao je roman hroniku “Užice sa vranama” (1995).
Ljubomir Simović,Užice, 1996.
Akademik Ljubomir Simović na promociji knjige "Užice sa
vranama"
(Branislav Vesnić)
Inspiraciju i teme za pesme Simović nalazi u Užicu i njegovoj okolini, u daljoj i bližoj
prošlosti, religiji, mitu i savremenom životu. On je, po rečima Eftima Kletnikova, “moderan i
aktuelan na pesnički najbolji način, posredstvom tradicije”.
multisoft.rs
3
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
"Užice sa vranama", Užice, 1996.
Sa promocije knjige "Užice sa vranama", pisca Ljubomira Simovića. Na
fotografiji glumac Danilo Bata Stojković, akademik Ljubomir Simović,
četvrti Dobrivoje Borčić, sekretar Kulturno prosvetne zajednice Užice
(Branislav Vesnić)
Prvom zbirkom “Slovenske elegije” Simović je skrenuo na sebe pažnju u književne
kritike da bi svakom kasnije izdatom knjigom potvrđivao svoj književni talenat. Simovićeva
poezija, iz knjige u knjigu, postaje umetnički savršenija i misaono dublja. Pesnika interesuju i
prošlost, i sadašnjost i budućnost. Ako danas ne izvučemo pravu pouku iz prošlosti, očekuje
nas propast u budućnosti:
“nismo besmrtni, neće to dugo ovako,
doći će jednom i nama kraj,
nećemo izdržati...”
U neprestanoj borbi između dobra i zla, između nastajanja i nestajanja pesnik je na
strani onih koji uporno traže puteve opstanka, bore se protiv zla i stvaraju novi život
(“Istočnice”, “Kopiluša”, “Hrast”).
I Simovićeve drame su tematski vezane za tradiciju, istorijsku prošlost i zavičajno
Užice. To su moderne poetske drame sa delementima fantastike i simbolike. One povezuju
sadašnjost i prošlost, stvarnost i snove, fantastiku i simboliku, tragično sa komičnim.
U “Hasanaginici” Simović je osavremenio i proširio klasičan motiv ljubomore
sadržan u narodnoj pesmi. Često Hasanagino odlaženje u rat je prikazao kao svesno bežanje
od kuće i supruge. Hasanaga je bio iskompleksiran i pred suprugom se osećao inferiornim Na
raskidanje braka se odluči kada je njegovo osećanje straha i nemoći dobilo novi kvalitet
ranjavanjem u poslednjem ratu:
“Neki aramija, neki zdrpilović,
na nezgodno mesto ga mlatno!
I tu ga je oštetio znatno!”
Zbog “nezgodne” rane, koja je nepovoljno uticala na mušku snagu i sujetu, Hasanaga
se nije lečio kod kuće, već daleko u planini i to je bilo presudno za donošenje definitivne
odluke o raskidanju braka.
multisoft.rs
4
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Simović je uneo i novi psihološki momenat kojim obrazlaže bezizlaznost
Hasanagičinog položaja. Po Simoviću ona je morala da umre. Odlazeći iz Hasanagine kuće,
Hasanaginica je računala na pomoć majke i brata, a kad je izgubila i taj oslonac, ona nije
imala drugog izbora osim smrti. To joj je i brat stavio do znanja navodnom udajom za kadiju
koji je već sedam godina bio mrtav.
Drama “Čudo u Šarganu” prikazuje savremeni život iz šezdesetih godina koji se
odvija na periferiji Beograda. U savremeni život pisac interpolira događaje iz Prošlosti i
ličnosti koje se već pola veka ne nalaze među živima. Elementima fantastike i likovima iz
sveta iracionalnog relativizuje se savremeni život i potvrđuje kontinuitet patnji na ovim našim
prostorima.
"Čudo u Šarganu", Užice, 1989.
Scena iz predstave "Čudo u Šarganu", rađene po tekstu Ljubomira
Simovića u režiji Boška Dimitrijevića kao gosta. Na fotografiji
Momčilo Murić i Mira Banjac. Premijera: 20. juna 1989.
(Narodno pozorište)
U drami “Putujuće pozorište Šopalović”, čija se radnja događa u vreme drugog
svetskog rata, pisac je pokazao kako ratni uslovi stvaraju zlikovce, batinaše i narodne izrode.
Zavirujući dublje u dušu batinaša, pisac je otkrio da ni u okorelom srcu nisu potpuno uništena
osnovna ljudska osećanja kao što su ljubav i savest.
Ljubomir Simović izvrsno poznaje književni
jezik i narodni govor i koristi bogatu leksiku
maternjeg jezika, uključujući i žargon ulice, za
poetsko izražavanje.
Simović je dobitnik književnih nagrada
“Đorđe Jovanović”, “Isidora Sekulić”, “Branko
Miljković”, “Milan Rakić”, Zmajeve nagrade,
Sterijine nagrade, Oktobarske nagrade, Sedmojulske
i BIGZ - ove nagrade. Godine 1994. dodeljena mu je
nagrada “Desanka Maksimović” za celokupno
pesničko stvaralaštvo, a 1992. u manastiru Gračanici
uručen mu je “Zlatni krst kneza Lazara” a u
manastiru Žiči dodeljena mu je 1995, “Žička
hrisovulja”.
Dela su mu prevođena na engleski,
Ljubomir Simović, Užice, oko 1990.
francuski, nemački, ruski, rumunski, češki, mađarski
Književnik i akademik Ljubomir Simović.
poljski
i turski jezik.
(Vesti)
U 1988. godini Ljubomir Simović je izabran
multisoft.rs
5
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
za dopisnog, a u 1994. godini za redovnog člana akademije nauka i umetnosti.
Branislav Petrović (1937) neumorno i uspešno traga za novim pesničkim izrazom.
Rođen je u selu Bjeluši blizu Arilja. U Čačku je učio gimnaziju, a u Beogradu studirao na
Pravnom i Filološkom fakultetu. Živi u Beogradu.
Branislav Petrović, Užice, 1980.
Branislav Petrović je rođen u Bjeluši kod Arilja 1937. Objavio je
zbirke pesama: "Moć govora", "Gradilište", "O prokleta da si
Ulico Rige od Fere", "Predosećanje budućnosti", "Tragom prah",
"Sve samlji", "Odbrana sveta", "Izabrane pesme" i "Da vidiš
čuda". Živi i radi u Beogradu.
(Multisoft)
U zbirkama pesama “Moć govora” (1961,1971) i “Gradilište” (1964) pesnik je izrazio
optimistička raspoloženja. On veruje u ljude i njihove stvaralačke moći kojima obezbeđuje
egzistenciju i trajanje.
Posebno ushićen neograničenim mogućnostima govora, osobinom koja čoveka uzdiže iznad
ostalih živih bića:
“al
moć govora posebna je i najveća moć”.
U sledećim zbirkama “O prokleta da si Ulico Rige od Fere” (1971,1972), i
“Predosećanje budućnosti” (1973) pesnik se opredelio za teme o prolaznosti i smrti koje su
uslovljene neumoljivošću zakona prirode:
“O reci mi reci
da li si u stanju
da zamisliš moju
glavu ko lobanju?”
Osećanja nespokojstva i pesimizma preovlađuju u zbirkama “Tragom prah” (1976) i
“Sve samlji” (1980). Čovek strahuje od smrti jer postaje svestan da je njegov život - život
jedinke prolazan. Objavio je još tri zbirke pesama: “Odbrana sveta” (1980), “Izabrane pesme”
(1986) i “Da vidiš čuda” (1990).
multisoft.rs
6
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Petrović je dao vidan doprinos traženju i nalaženju novih pesničkih puteve i izražajnih
mogućnosti. Unosio je u pesme elemente bajalica, brojanica, igru reči i zanemarivao
pravopisna pravila i znake interpunkcije.
Dobitnik je većeg broja književnih nagrada. Pesme su mu prevođene na: engleski,
francuski, italijanski, ruski, poljski, mađarski, rumunski, turski, arapski, makedonski i
slovenački jezik.
Paun Petronijević (1936 -1962), rano preminuli pesnik, rođen je u Ribaševini kod
Užica. Gimnaziju je učio u Užicu, ali ga je tuberkuloza prinudila da prekine školovanje i
potraži leka u Užicu, Nišu i Beogradu. Opaka bolest je pobedila napore medicine i pesnikovu
želju za životom. Umro je u avgustu, samo nekolliko dana pošto mu je štampana zbirka
pesama “Pastir traži dno neba” (1962). Druga zbirka Petronijevićevih pesama “Dobro leto”
štampana je 1974. godine.
Pesme Pauna Petronijevića su najčešće ostale u prvoj verziji. Bolest i kratak život nisu
mu omogućili da radi na njihovom umetničkom doterivanju. Pa ipak, njegova poezija je
iskrena i neposredna; ona pleni emotivnošću i toplinom. U njoj su prepoznatljivi zavičajni
motivi posmatrani kroz prizmu detinjstva i mladosti. Prisutan je i skriveni zračak nade u
naglo ozdravljenje, kao i svest o skorom kraju: “I sam sam pena i ništa nisam do beo uzdah
krečnjačke stene.”
Slavko Luković (1938) rođen je u Brekovu kod Arilja. Podoficirsku školu je završio
u Zadru, a studije srpskohrvatskog jezika sa književnošću i istorijom na Višoj pedagoškoj
školi u Sarajevu. Službovao je u selima ariljskog i ivanjičkog kraja. Objavio je zbirke
pesama: “Pustopoljski soneti” (1962), “Svetkovina sunca” (1963), “Sto mu gromova” (1985),
“Vilinsko doba” (1991), “Dečak sa Trutinca” (1994), “Kao grlom u jagode” (1995) i “Balada
koja to nije” (1996); tri zbirke poezije za decu: “Pomerite se, zvezde” (1977) i “Ima jedna
zvezda sjajna” (1977) i “Reka na mesečini” (1977), kao i zbirku misli “Spoticanja o senku”
(1993).
Za Lukovića je rečeno da je “osvedočeni liričar” koji poistovećuje poeziju sa
življenjem. Poetske motive nalazi u zavičaju i svakodnevnim susretima, u prijateljstvu i
ljubavi. Opevao je legendarnu Kadinjaču, Šumarice i partizansku Užičku Republilku.
Slavko Luković, Užice, 1960.
multisoft.rs
Slavko Luković je rođen u selu Brekovu kod Arilja 1938.
Objavio je više zbirki pesama za decu i odrasle.
(Multisoft)
7
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Miodrag Stanisavljević (1941) rano je pokazao smisao za književni rad. Rođen je u
Srednjoj Dobrinji blizu Požege. U Užicu je
završio gimnaziju, a u Beogradu studije
jugoslovenske i opšte književnosti. Postidplomske
studije je završio na Fakultetu dramskih umetnosti
u Beogradu.
U knjigama: “Pesme”; Pisma Aleksandra
Roša” (1965), “Pesme s putovanja i druge” (1969)
i “Knjiga senki” (1973) pesnik je ispoljio čvrstu
vezu sa zavičajem, kao i sigurno jezičko osećanje.
U njima se ređaju senke iz prošlosti, sećanja na
detinjstvo i zavičaj, prožeta
nostalgičnim
raspoloženjima.
Knjige “Slike i saglasja” (1980) i “Novi
ritmovi” (1984) predstavljaju zrelije umetnička
ostvarenja. U njima se prožimaju irealno sa
realnim, snovi sa stvarnišću i slutnje sa
Miodrag Stanisavljević, Užice, 1980.
izvesnošću:
Miodrag Stanisavljević je rođen 1941. kod
Požege. Piše pesme, drame, televizijske
drame, eseje i književnu kritiku.
(Multisoft)
“Pa neka sen, pa neka san,
pa neka se sna
zastre dolazeći dan.”
Stanisavljević je objavio zbirku pesama za decu “Levi kraljevi” (1977) i drame
namenjene deci: “Vođa” (1984) i “Nemušti jezik” (1985). U drame je uneo značajne novine.
Pisac polazi od bajki, ali od njih pravi grotesku u kojoj carevi, vitezovi i dvorani postaju
negativne ličnosti. U dramama za decu posebnu draž ima jezik koji se oslanja na mit, pesmu,
bajalice. Pesnik pravi neobične kovanice i kalambure:
“Ja ne vrhu vrhujem.
Ja sam najveći,
Ja sam najtreći.”
Miodrag Stanisavljević piše televizijske drame i televizijske adaptacije: “Ilustrovani
život” (1968), “Obično veče” (1969), “Hajdučija” i “Stara kovačnica”. Piše i eseje o
pozorištu i filmu: “Epika i drama” (1977). Prepevao je pesme Borisa Pasternaka: “Ja sam na
spisku” (1969).
Dobitnik je nagrade “Isidora Sekulić”.
Ljubivoje Ršumović (1939) zauzima visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.
Rođen je u zlatiborskom selu Ljubišu. Gimnaziju je završio u Užicu, a studije književnosti u
Beogradu. Bio je urednik većeg broja emisija Radio -televizije Beograd.
Još kao učenik gimnazije Ršumović se ogledao u pisanju raznih pesničkih vrsta. kao
pisac je plodan i raznovrstan, inventivan i duhovit. Piše pesme, priče, romane, televizijske i
pozorišne komade, radio igre. Do 1985. godine je objavio sledeće knjige: “Tandara mandara”
(1966), “Pričanka” (1967, 1981), “Ma šta mi reče” (1970, 1971, 1972, 1973, 1975, 1979),
“Još nam samo ale fale” (1973, 1975), “Domovina se brani lepotom” (1973,1976),
“Nevidljiva ptica” (1974), “Koš” (1975), “Vesti iz nesvesti” (1976), “Zov tetreba” (1977,
multisoft.rs
8
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
1978, 1981), “Uspon vrtovima” (1977), “Hajde da rastemo” (1978, 1979, 1980, 1981),
“Rošavi anđeo” (1979), “Sjaj na pragu” (1982), “Pitanje časti” (1982), “Pesme uličarke”
(1983), “Imate li Ršuma” (1983), “Dete sa sedam jezika” (1984), “Slavoljubova zvezda”
(1984), “Pevanka” (1985), “Severozapadni krokodil” (1989), “Fazoni i fore” (1990),
“Uspavana lepotica” (1990), “Moje ljubavne pesme” (1991), “Deca su ukras sveta” (1992),
“Bukvar dečijih prava” (1995), “Pesme” (1995) i “Opasan svedok” (1995).. Objavio je
slikovnice: “U šetnji bez smetnje” (1979), “Naši novi znaci saobraćajni znaci” (1980),
“Utorak veče ma šta mi reče” (1980), “Deset ljutih gusara” (1985) i “Prvarica” (1987).
Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu kod Užica 1939. Piše
pesme, priče, pozorišne i televizijslke drame, radio - igre,
scenarija. Plodan, raznovrstan, inventivan i duhovit, Ršumović
zauzima značajno mesto u savremenoj srpskoj kljiževnosti,
posebno u stvaralaštvu za decu. Živi u Beogradu i radi kao
direktor dečijeg pozorišta "Boško Buha".
(Multisoft)
Ljubivoje Ršumović, Užice, 1980,
Ršumović spada u red najpopularnijih naših savremenih dečijih pesnika. Njegova
poezija pomaže deci da rastu bez tutorstva starijih, da traže i nalaze odgovore na “hiljadu
zašto”. Ona podstiče decu da kritički posmatraju svet oko sebe, da sumnjaju u ponuđene
istine (“ma šta mi reče”), da razmišljaju i dolaze do sopstevenih sudova i istina.
Ironija, iskričavost i nekonvencionalnost daju obeležje knjigama “Zov tetreba” i
“Rošavi anđeo”.
Knjigom “Sjaj na pragu” Ršumović je dostigao visok umetnički domet. Misaonost,
originalnost i ostvareno jedinstvo sadržine i forme krase ovo izuzetno uspelo kžiževno
ostvarenje. Knjiga je interesantna i za teoretičare knjičevnosti. Ciklus “Kuća” je sonetni
venac, ali njegov majstorki sonet (magistrale) je pravi, a ne petnaesti. I ciklus “Braća” je
svojevrstan venac. Sastavljen je od pesama koje imaju po ti katrene i dve tercine. Uvodna
pesma (“Posvetna pesma”) sadrži početne, odnosno završne stihove svih narednih pesama.
Akrostih “Posvetne pesme” pesnik je nazvao “Venac radosti” i posvetio ga sinovima.
Ljubivoje Ršumović stvara lako, kao da se igra stihovima i rimama, rečima i njihovim
značenjima. Dobio je veći broj književnih nagrada: “Neven”, “Mlado pokoljenje”, Brankovu
multisoft.rs
9
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
nagradu, nagradu Zmajevih dečijih igara, Oktobarsku nagradu grada Beograda i “Zlatni
ključić Smedereva”.
Ljubivoje Ršumović, Užice, 1981.
Susret najmlađih užičana sa Ljubivojem
Ršumovićem u prostoru Narodne biblioteke.
(Narodni muzej - Užice)
"Ršumijada", Užice, oko 1990.
Ljubivoje Ršumović sa decom na "Ršumijadi".
(Vesti)
Simultanka, Užice, oko 1990.
Ljubivoje Ršumović igra simultanku sa mladim
šahistima na "Ršumijadi".
(Vesti)
Dragan Lukić, Užice, 1996.
Književnik Dragan Lukić prilikom posete Užicu.
Pored njega stoji književnik Ljubivoje Ršumović
(Kulturno prosvetna zajednica)
Radomir Andrić (1944) rođen je u Ljubanjama kod Užica. Osnovnu školu je učio u
Ljubanjama i Užicu, gimnaziju u Užicu i Kruševcu, a studije jugoslovenske književnosti u
Beogradu.
Još kao učenik Andrić je počeo pisati pesme. Objavio je sledeće knjige poezije:
“Sunce u vodenici” (967), “Večernji krčag” (1969), “Šumska crkva” (1971), “Karpatsko
umiljenije” (zajedno sa Vesnom Parun, 1971), “Bunari Radoša Modričanina” (1973), “Često
rušena kućo” (1977), “Čavke postoje zbog slova Č” (1977), “Pohvala smehu” (1977), “Svane
li” (1978), “Neustuknica” (1980), “Nepokorje” (1981), “Krila za visinu” (1981), “Kakva
počast” (1986), “Ispod snega” (1989), “Vrata Užičke realke” (1989), “Zgon” (1991), “Noćni
plivač” (1992, 1995), “Vučica na prtini” (1993) i “Rujno” (1994). Objavio je i slikovnice:
multisoft.rs
10
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
“Bajka o bombašu Sirogojnu” (1979) i “Žikica Španac” (1983), kao i nekoliko zbirki za decu:
“Čavke postoje zbog slova Č” (1977), “Bajka o bombašu Sirogojnu” (1979), “Krila za
visinu” (1981, 1984), “Pitalice sa Zvezdare” (1987), “Pod zlatnom leskom” (1988), “Kozje
grozje” (1990), “Gledalice” (1997) i “Ptičije mleko” (1997) kao i eseje o poeziji o
manastirima “Manasije ljubav prevashodi” (1995) i “Dečanska zvona” (1996).
Radomir Andrić, Užice, 1980.
Radomir Andrić je rođen u Ljubanjama kod Užica
1944. Objavio je knjige pesama: "Sunce u vodenici",
"Večernji krčag", "Šumska crkva", "Pohvala smehu",
"Vučica na prtini" i mnogo drugih. Živi u Beogradu i
radi kao urednik Drugog programa radio Beograda.
(Multisoft)
U prvim zbirkama Andrić peva o detinjstvu i dečaštvu provedenom na selu. Narodnoj
umetnosti i izvornom stvaralaštvu narodnog graditeljstva posvetio je zbirku pesama “Bunari
Radoša Modričanina”.
U zbirkama “Pohvala smehu”, “Svane li” i “Neustuknica” pesnik otkriva veze između
savremenih reflekaija i narodnih izreka, zapisa i bajalica. To su spone između sadašnjosti i
prošlosti.
Zbirku “Nepokorje” posvetio je ratnoj tematici. Andrić peva o ustanku 1941. godine i
revoluciji i povezuje ih sa slobodarskom tradicijom našeg naroda. I 1941. godine narod se,
kao i na Kosovu 1389, opredelio:
“Između srama
i smrti
izabrali smo:
smrt nam je preča.”
Andrićeve pesme su prevođene na: italijanski, španski, francuski, engleski, ruski,
rumunski, makedonski i slovenački jezik. Dobitnik je većeg broja književnih nagrada: “Rade
Drainac”, “Isidora Sekulić”, “Neven”, nagrade grada Kruševca i udruženja književnika
Srbije, Oktobarske nagrade grada Beograda, “Belovodske rozete” i nagrade “Milan Rakić”. .
Vladan Mitrović (1939) rođen je u Užicu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.
Studije prava je završio u Beogradu. Kratko vreme je radio u Priboju. Živi i radi u Užicu.
multisoft.rs
11
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Objavio je tri zbirke pesama: “Lice meni nespokojno” (1968), “Grad u lučevini” (1982) i
“Beli letopisi” (1983).
Mitrović je isključivo zavičajni pisac. Zaljubljen je u svoj rodni grad i njegovu
prošlost. Motive za pesme nalazi u zavičaju, njegovoj prošlosti i sadašnjosti. Peva o
nekadašnjem Užicu i njegovim ulicama, izlozima, pijacama i mostovima i upoređuje ih sa
današnjim gradom betona i solitera. Mitrović upoređuje život u višespratnicama sa životom
nekadašnjih pekara i obućara, kazandžija i puškara. Pesnikove simpatije su na strani onog
starog, prošlog što još živi u sećanjima, letopisima, spomenicima i freskama. On osuđuje
rušilački odnos savremenika prema kulturnoj baštini. Spomenici sa Belog groblja nestaju
“ugrađeni u tuđe kuće
kao nadvratnici, ili stepenici”.
Milenko Ćirović (1936) rođen je u Negbini na Zlatiboru. Likovnu umetnost je završio
na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Živi i radi u Užicu. Objavio je dve zbirke pesama za
čije je naslove uzeo lične zamenice: “Ona” (1969) i “Mi” (1978). U njima slika zavičajne
pejzaže i ukazuje na čvrste veze čoveka sa prirodom i rodnim krajem.
Milovan Vitezović (1944) spada u red značajnih satiričara i pisaca televizijskih drama
u savremenoj srpskoj književnosti. Rođen je u selu Tubićima blizu Kosjerića. Gimnaziju je
završio u Užicu, a dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Urednik je
kulturno - umetničkog programa Televizije Beograd.
Milovan Vitezović je rođen u Vitezovićima kod
Kosjerića 1944. Piše aforizme, pesme, romane, drame,
televizijske drame i serije, eseje, feljtone, filmske
scenarije. Prevođen je na više stranih jezika. Spada u red
najznačajnijih pisaca u savremenojsrpskoj kljiževnosti.
(Multisoft)
Milovan Vitezović, Užice, oko 1990.
Vitezović je plodan i raznovrstan pisac. Piše aforizme, pesme, romane, knjige za
decu, drame i televizijske drame. Do 1985. godine objavio je sledeće knjige: “Srce me je
otkucalo” (1968, 1978, 1986, 1989, 1991), “Moždane kapi” (1980), “Mislarica” (1982),
“Ludi dragi kamen” (1982, 1991), “Pesimisti i komunisti (1989, 1990), “Čoveče, naljuti se”
(1990), “Viteški kodeks I-II” (1994), “Srbi, Gospode” (1994), “Kako da postanete Nikola
multisoft.rs
12
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Pašić” (anegdotski priručnik za poslanike i ministre, za vladu i opoziciju) (1996), “Milena iz
Knez Mihailove” (1996); zbirke pesama: “Slobodnije od slobode” (1970), “Đačko doba
Šumarica” (1972, 1977), “Vojnici u voćnjaku” (1974), “Crveni barjak” (1976), “Đačko doba”
(1977), “Hamlet studira glumu” (1978), “Robijaši u srcu” (1980), “Pesnik u kabinetu”
(1987), “Pevanje srpsko” (1992); knjige pesama za decu: “Ja i klinci ko pesnici (1972, 1982,
1990, 1991), “Izabrano detinjstvo” (1981, 1991), “Naimenovanja” (1982), “Pesme koje
rastu” (1982), “Podizanje neba” (1986), “Detinjstvo pameti” (1987), “Pevanje o dedi” (1988),
“Izbeglo detinjstvo” (1994); romane: “Lajanje na zvezde” (1978, 1985, 1987, 1991), “Šešir
profesora Vujića” (1983, 1989, 1990, 1991, 1996), “Simfonija Vinaver” (1994, 1996) i
“Čarape kralja Petra” (1994) i drame: “Kralj i njegov komediograf” (1982), “Bajka o Vuku i
Srbima” (1987), i “Princ Rastko - monah Sava” (1993).
U pozorištu su igrani sledeći pozorišni tekstovi Milovana Vitezovića: “Ko se boji
Radoja Domanovića” (koautor, 1970), “Unuci Deda Mraza” (1975), “Usklađivao lud
zbunjenog” (1976), “Disko <Tesno doba>“ (1978), “Beogradosti” (1980), “Markse, Markse,
koliko je sati” (1982), “Samo vi lupajte” (1983), “Kralj i njegov komediograf” (1984),
“Hamlet studira glumu” (1986), “Bajka o Vuku i Srbima” (1987), “Princ rastko - monah
Sava” (1992) i “Ja Miloš Veliki, knjaz srpski” (1994).
"Kralj i njegov komediograf", Užice, 1991.
Scena iz predstave "Kralj i njegov komediograf",
rađene po tekstu Milovana Vitezovića u režiji
Slavoljuba Stefanovića Ravasija kao gosta. Na
fotografiji B. Kuzmić, G. Šmakić, S. Ljubičić, M.
Gazivoda. Premijera: 17. oktobra 1991.
(Narodno pozorište)
"Princ Rastko - monah Sava", Užice, 1992.
Scena iz predstave "Princ Rastko - monah Sava",
rađene po tekstu Milovana Vitezovića u režiji
Slobodana Šuljagićakao gosta. Na fotografiji Rade
Lazarević i Danica Krljar. Premijera: 16. juna 1992.
(Narodno pozorište)
U zbirkama satiričnih pesama Vitezović smelo šiba pojave gušenja sloboda, štampe i
govora, koje se vrše uz istovremeno isticanje prava na demokratiju:
“Glava šta će meni
Šta će meni glava
Mnogo je slobode i toliko prava.”
Izvrgao je satiričnoj šibi birokratsko ponašanje i zloupotrebu organa javnog reda.
Obračunao se i s pojedinim predstavnicima nadrealizma i osudio stvaranje klanova u srpskoj
književnosti.
Vitezović se lako uživljava u svest dečije mašte; shvata interesovanja dece, njihove
želje i znanja. Njegova poezija za decu uključuje se u dečiju igru i tako podstiče na
multisoft.rs
13
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
razmišljanje i slobodan razvoj. “Pesme koje rastu”, “Baš me boli vaša glava”, kao i pesme
“Prevrnuto”, “Obrnuto”, “Izvrnuto” i one sa gramatičkim pogreškama i skraćenicama nisu
obične igrarije. One podstiču na razmišljanje i otkrivanje prvog smisla i pravilnih gramatičkih
oblika.
Đačko doba je omiljena tema Milovana Vitezovića. Obradio ju je u sva tri književna
roda. Delo “Šešir profesora Koste Vujića” (roman i televizijska drama) ubedljivo dočarava
gimnazijsku atmosferu u kojoj sve ključa od života i mladosti, novih ideja i vere u sopstvene
snage i mogućnosti menjanja sveta. “Njihov svet nije imao samo četiri, već mnogo više
strana.”
Vitezović je dobio veći broj književnih nagrada i priznanja: Goranovu plaketu,
nagradu Zmajevih dečijih igara, nagradu “Politikin zabavnik”, Domanovićevu nagradu,
Oktobarsku nagradu grada Beograda, Vukovu nagradu, Gran pri Evropskog festivala
zatelevizijske igrane serije Telekonfronto, “Zlatni paun” i nagradu “Orfej” .
Gordana Lazarević (1946) rođena je u Bajinoj Bašti. Gimnaziju je završila u Užicu, a
studije uporedne književnosti u Beogradu. Objavila je zbirku poetskih impresija “Kuda će
ptica” (1969).
Stevan Nestorović (1935-1995) rođen je u Užicu i u rodnom gradu završio
gimnazijsko školovanje. Studirao je književnost u Beogradu. U listovima i časopisima je
objavio oko 200 pesama. U zbirci “Vreme sna” (1985) peva o vremenu zanosa, udarništva i
radnih pobeda. Društvo umetnika Beograda “Stari grad” objavljuje mu, posmrtno, zbirku
poezije “Sanjam život” 1996. godine. Između prve i druge zbirke pesama život Stevana
Nestorovića ispunjen je godinama izuzetno plodnog novinarskog rada. Ipak, njegova poezija,
najpre mnoge pesme antologijske vrednosti, obezbedile su mu mesto i u Leksikonu pisaca
Jugoslavije, pre svega u mnogim poštovaocima njegove poezije koja ga svrstava u vodeće
mlade srpske pesnike sredinom pedesetih.
Stevan Nestorović, Užice, 1982.
Stevan Nestorović (1935-1995), pesnik, novinar i publicista. Iza
sebe ostavio zbirke pesama "Vreme sna" i "Sanjam život"
(Duško Mićić)
Olivera Topalović (1928) rođena je u Užicu, gde je završila pet razreda gimnazije.
Maturirala je u Beogradu i završila studije jugoslovenske književnosti. Radi u Narodnoj
biblioteci Srbije. Objavila je šest knjiga pesama: “Verna steni” (1970), “Pod nebom planine”
(1976), “Tragom iskona” (1980), “Astralne tajne” (1982), “Odbrana ljubavi” (1983) i
multisoft.rs
14
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
“Trilogija” (1983) i četiri romana: “Moj put do sunca” (1984), “Vatrometi sećanja” (1985),
“Poetske meditacije” (1987) i “Portret pesnika” (1989).
Pesnikinja peva o rodnom gradu i lepotama Zlatibora, ali je većinu dela posvetila
opštim temama: postanku života na zemlji i smislu življenja, neprekidnoj borbi između dobra
i zla. Zalaže se za razumevanje među ljudima i napredak jer “ima Neba i Sunca za SVE”.
Milica Zdravković (1944) rođena je u
Mokroj Gori. U Užicu je završila učiteljsku i višu
pedagošku školu. Živi u Užicu i radi kao nastavnica
maternjeg jezika.
U zbirci pesama “Ivana od cvetanja” (1971)
peva o prirodi i ženi i njihovoj sposobnosti da
stvaraju novi život. Oslanja se na stih usmenog
narodnog stvaralaštva (pesme, kletve, bajalice).
Izdala je još dve zbirke pesama: “Srce u
izlogu” (1986) i “me'đ četiri i po naša zida” (1990).
Mihailo Ćupović (1934) rođen je u Mokroj
Gori. Živi u Čajetini. Objavio je knjige poezije: “I ja
dižem dva prsta: (1972), “Sa izvora Zlatibora”
(1976), “Uvek zajedno” (1981), “Venac od
Milica Zdravković, Užice, 1970.
livadskog cveća” (1982), “Planina” (1984), “Šta
Milica Zdravković je rođena u Mokroj
misliš” (1986), “Breza na proplanku” (1989),
“Dobro je što decu ne rađaju tate” (1991), “Puče Gori 1944. Izdala je zbirke pesama: "Ivana
od cvetanja", "Srce u izlogu", "U potrazi",
zora iznad Zlatibora” (1993), i “Hajde, deda, konj
"Međ četiri i po naša zida".
mi budi” (1995). Napisao je dramu “Nemojte kriviti
(Multisoft)
reku”, monodrame: “Zemlje” i “Era s onoga sveta” i
pozorišne komade za decu: “Veseli mudrac”,
“Čekajući Vuka” i “Da sutra ne bude kasno”,
“Đački raspust” i ekološku bajku “Shvati jednom
ljudski rode”.
Ćupovićeva poezija odiše neizmernom
ljubavlju prema zavičaju i lepotama Zlatibora,
Šargana i Tare. Sa puno razumevanja peva o
naporima i mukotrpnom životu zlatiborskih seljaka
i kiridžija. I u pesmama za decu prisutna je iskrena
i topla ljubav, kao roditeljsko razumevanje za
dečije male želje i igre. U rodoljubivim i
revolucionarnim pesmama Ćupović peva o
slobodarstvu kao “večitom plamenu” i ljudima koji
su delom obeležili svoje vreme.
Mihailo Ćupović, Užice, 1980.
Manojle Gavrilović (1945) rođen je u
Mihailo Ćupović je rođen u Mokroj Gori
Bjeluši
kod Arilja. Književnost je studirao u
1934. Živi i stvara u Čajetini. Ćupović piše
za decu i odrasle (pesme, drame,
Beogradu. Upravnik je Narodne biblioteke “Petar
monodrame, i pozorišne komade za decu).
Kočić” u Beogradu. Autor je zbirki pesama: “Sunce
(Multisoft)
i kočije” (1973), “Začarano ognjilo” (1975) i
“Bubnjevi sa Karpata” (1979), “Svetlost ćirilice” (1988), “Čuvar zlatne jabuke” (1991) i
“Nedelja u zavičaju” (1991) i slikovnice “Prvi narodni heroj” (1984).
multisoft.rs
15
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Glavne teme Gavrilovićeve lirike su: prošlost, priroda i ljubav. Smelim i neobičnim
slikama i metaforama pesnik dočarava suptilnost ljubavnih osećanja i tanano doživljavanje
prirode:
“U svitanju tražih rosu,
po livadi njena lica.”
Gavrilovićeva poezija pleni sva čula čitalaca.
Manojle Gavrilović je rođen kod Arilja 1945. Objavio je zbirke
poezije: "Sunce i kočije", "Začarano ognjilo", "Bubnjevi sa
Karpata", "Svetlost ćirilice", "Čuvar zlatne jabuke", "Nedelja u
zavičaju" i jednu slikovnicu "Prvi narodni heroj".
(Multisoft)
Manojle Gavrilović, Užice, 1985.
Radisav Cajić (1926) rođen je u Subjelu blizu Kosjerića. U Užicu je završio
gimnaziju, a studije srpskohrvatskog jezika i književnosti u Beogradu. Radi kao bibliotekar bibliograf u Narodnoj biblioteci Srbije. Objavio je zbirku pesama “Dečak gleda u sunce”
(1973), koja i naslovom simbolilzuje rast dece i sticanja znanja. Autor je “Bibliografije
Srpske književne zadruge 1968 - 1982” (1982).
Dragan Dragojlović (1941) rođen je u selu Pilici kod Bajine Bašte. Srednju
ekonomsku školu je završio u Užicu, a ekonomski fekultet u Beogradu. Magistar je
ekonomskih nauka. Radio je u Užicu. Bio je sekretar Republičke zajednice za kulturu. Živi i
radi u Beogradu.
U književnosti se pojavio zbirkom “Kuća na satu nebeskom” (1974) i dobio nagradu
Književne omladine Srbije. Slede zbirke pesama: “Mimohodi” (1976) i “Treće lice rata”
(1978) i knjiga lirske proze “Staništa” (1983), “Druga strana neba” (1986), “Stablo nevidljive
godine” (1986), “Kalendar snova” (1987), “Nebeska Srbija” (1990), “Knjiga ljubavi” (1992),
“Zavičaj smrti” (1994), “Dozivanje boga” (1995), “Iza sedme gore” (1997), i “Izabrane
pesme” (1997). Objavio je i knjigu priča za decu “Veveranova ženidba” (1985), i roman za
mlade “Velika, mala škola” (1986).
multisoft.rs
16
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Dragojlović ima objavljene
knjige poezije na albanskom,
makedonskom, rumunskom, dve
knjige na nemačkom i jednu na
italijanskom jeziku. Inače, pesme su
mu prevođene ma preko dvadeset
jezika.
Dragojlovićeva
poezija
ukazuje na kontinuitet koji postoji
između sadašnjosti i prošlosti. Od
pamtiveka naši preci su se borili za
slobodu i ostavljali kosti na
bojištima. Kroz čitavu istoriju pratili
su ih ratovi, deobe i seobe. I svi
njihovi putevi vodili su u zavičaj, a
sastojali su se od napuštanja srušenih
Dragan Dragojlović, Užice, 1975.
Dragan Dragojlović je rođen u Pilici kod Bajine Bašte 1941.
kuća i traženja novih staništa za
Piše poeziju, pripovedačku i romanesknu prozu. Njegova
podizanje novih domova.
dela su prevođena na više jezika. Živi i radi u Beogradu.
Dragojlović peva o ratu kao
(Multisoft)
vremenu koje se ne pamti po
imenima ljudi, već po rodoljublju, hrabrosti i palim žrtvama.
Milijan Despotović (1952) rođen je u
Subjelu kod Kosjerića. Završio je školu za
kvalifikovane radnike. Radi u Užicu. Uređivao
je list “Reč mladih”.
Smrt prijatelja je tema Despotovićevih
zbirki pesama “Kad u mrtvoj tišini” (1974) i
“Bez najave let se završava” (1979). Likove
predaka, zavičaj i detinjstvo oživeo je u
zbirkama “Berači gljiva” (1979) i “Đukanova
voda” (1982). Zbirke “Puščane rime” (1978) i
“Izgovaram zvezdo stvarna” (1985) sadrže
pesme o narodnooslobodilačkoj borbi i
revoluciji, pobedi i palim žrtvama. Objavio je i
zbirku pesama za decu “Jedinica za tatu”
Milijan Despotović, Užice, 1985.
(1984), “Izgovaram zvezdo stvarna” (1985,
Milijan Despotović je rođen u Subjelu kod
1986), “Nevreme nad Subjelom” (1986), “Kuća
Kosjerića 1952. Izdaje dva časopisa za haiku
od krvi” (1988), “Čizma glavu čuva” (1988) i
poeziju. Priredio je i dve antologije haiku
poezije. Piše haiku, poeziju za decu,
“Jevremov štap” (1995). Objavio je knjige
revolucionarnu
poeziju, kao i prozu i kljiževnu
haiku poezije: “Vrt bez čvorka” (1987), “Senka
kritiku. Dobitnik je nagrade za haiku poeziju na
u izvorcu” (1989) i dve zbirke aforizama:
Šestom svetskom konkursu u Tokiju.
“Neko je popustio” (1986) i “Mućkajte glavom”
(Multisoft)
(1989).
Dragan Todorović (1951) živi i radi u rodnoj Požezi. Jedan je od osnivača Književnog
društva “Razvigor” koje se bavi objavljivanjem dela mladih stvaralaca. Objavio je zbirke
pesama: “Nikad od početka” (1977), “Opštenja” (1979), “Il pane e il sale” (na italijanskom,
1983) i “Crni brat i druge bajke” (1985), “Glavičice (1987) i “Mesečar srebrnog vitla”
(1995).
multisoft.rs
17
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Todorovićeva poezija odražava unutrašnja nespokojstva, nemire i misli bliske
podsvesti. U traženju originalnih puteva pesnik se obraća mitologiji i folkloru.
Piše i objavljuje i književnu kritiku.
Dragan Todorović je rođen u Požegi 1951. Piše
pesme, prozna dela, književnu i likovnu kritiku.
Objavio je zbirke pesama: "Nikad od početka",
"Opštenja", "Hleb i so", "Crni brat i druge bajke",
"Glavičica" i "Mesečar srebrnog vitla".
(Multisoft)
Dragan Todorović, Užice, 1990.
Milijan Popović (1928) rođen je Subjelu kod Kosjerića. Gimnaziju je završio u
Užicu, a studije ekonomskih nauka u Beogradu.
Magistar je ekonomskih nauka. Radio je u Užicu, a
sada živi i radi u Beogradu.
U književnosti se pojavio zbirkom pesama “U
prolazu” (1980), koja ima simboličan naslov, a ubrzo
je objavio još tri zbirke: “Lovostaj” (1982),
“Kazivanje starca Antonija” (1984) i “Prljuša”
(1985).
Pesnik je svim bićem otvoren prema prirodi.
Oduševljava se njenim lepotama i stalnim
promenama. Interesuje ga fizički i duhovni uspon
čoveka, kao i ograničenost i prilaznost ljudske moći.
Koristi bogat jezički fond i gradi uspele kovanice.
Milan Porubović (1935) rođen je u požeškom
selu Zdravčićima. U Užicu je završio gimnaziju, a
studije medicine u Beogradu. Šef je Grudnog
Milijan Popović, Užice, 1985.
odeljenja Opšte bolnice u Užicu. Njegova zbirka
Milijan Popović je rođen kod Kosjerića
pesama “Noć vilenjaka” (1983) ima romantičarski
1928. Objavio je zbirke pesama: "U
naslov koji upućuje na narodno verovanje i usmeno
prolazu", "Lovostaj", "Kazivanje starca
narodno stvaralaštvo kojim se pesnik napajao.
Antonija", "Prljuša", "Okovan let",
"Nepovratni", i "Koraci".
(Multisoft)
***
multisoft.rs
18
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Miljko Stanić je rođen 1923. u Kremnima. Gimnaziju je završio u Užicu, a studije na
Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autor je prve zbirke pesama objavljene u Užicu posle
Drugog svetskog rata.
U zbirci “Slovenski trijumf” (1946), pesnik, neveštim stihovima, slavi pobedu
slovenskih naroda u Drugom svetskom ratu i peva sa oduševljenjem o obnovi ratom porušene
zemlje.
Stanić piše i pripovetke i one su uspelije od poezije. U 1979. godini objavio je dve
zbirke pripovedaka: “Večni oganj borova Tare” i “Kremanske tajne”.
Petar Tešić je rođen u Užicu 1936. gde ja objavio zbirku pesama “Ispovesti” (1954).
Nepremostiva daljina se isprečila između zaljubljenoh mladih bića i obojila početničke
stihove jednog gimnazijalca iskrenim osećanjem čežnje i bola.
Ljubinko Stanić je rođen u selu Biosci kod Užica 1934. godine. Objavio je zbirku
intimne poezije “Mladost” (1955). U njoj mladi gimnazijalac neubedljivo peva o prolaznosti
mladosti i života.
Živorad Minović je rođen u selu Katrga kod Čačka 1935. godine. Radio je kao
novinar užičkog lista “Vesti” i objavio zbirku pesama “Tajna pustih obala” (1955). I Minović
je zaokupljen temama o jesenjem lišću, pustim obalama, i “dalekim tajnama”, zaokupljen
temama o praznini i umiranju. U Užicu je objavio i drugu zbirku pesama “Nad nama” (1984).
Dejan Malenković (1927 - 1994) je rođen u Užicu i autor je pesme “Panonske balade”
(1965). Pesnik doživljava Panoniju kao daleki zavičaj u kome traži spas od samoće. Pisao je
prikaze književnih dela.
Svetozar Radonjić Ras je rođen kod
Podgorice 1937. Od početka maja 1992. do
1996. živeo je u Užicu i radio kao
samostalni stručni saradnik Ministarstva
kulture Srbije za zlatiborski i moravički
okrug.
Piše pesme, pripovetke, romane i
drame, eseje, književnu i pozorišnu kritiku,
pozorišne i druge studije. Objavio je šest
knjiga poezije: “Varijante za opstanak”
(1965), “Sjetni raport jeseni” (1970),
“Kletve” (1972), “Od nesna do jave”
(1990), “Godina granata” (1994) i
“(P)lutajuće iluzije” (1997); četiri zbirke
pripovedaka: “Runolist Pokojnog bola”
(1972), “Vrtlozi života” (1985) “Ponori i
Svetozar Radonjić, Užice, 1980.
Svetozar Radonjić Ras je rođen kod Podgorice 1937.
strasti” (1994) i “Kad dolazi sreća” (1996);
Od 1992 - 1996. živeo je u Užicu. Piše pesme,
tri romana: “Tmasti odlomci ljeta” (1970),
pripovetke, romane i drame, zatim eseje, pozorišnu i
“Otkrivanje” (1987) i “Južni dan” (1990);
kljiževnu kritiku i pozorišne i druge studije.
četiri knjige dramskih radova: “Na rubu”
(Multisoft)
(1977), “Igra se nastavlja” (1979), “Adam
poslije” (1982) i “Moja strana života” (1987); četiri knjige eseja i studija, pretežno iz oblasti
teatrologije: “Traganja teatrom” (1974), “Stvaralaštvo i stvarnost” (1990), “Kultura čovjeku”
(1992) i “Teatar u vremenu” (1996).
U Narodnom pozorištu Užice igrana su dva dramska teksta: “Mi ne znamo zakone”
(1975. i 1976.) i “Igra se nastavlja” (1975).
Dobitnik je nagrade “Paun Petronijević” 1994. godine za knjigu “Godina granata”.
multisoft.rs
19
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Autor je ideje i koncepcije tradicionalnog konkursa za srpsku pripovetku “Milutin
Uskoković” koji se svake godine raspisuje na jugoslovenskom nivou.
Miroljub Kešeljević je rođen u Subotici 1921. godine. U Užicu je završio osmi razred
gimnazije i položio veliku maturu. Od 1959. do 1961. godine bio je zaposlen u Gimnaziji
“Miodrag Milovanović Lune” u Užicu i predavao filozofiju. Objavio je dve zbirke pesama:
“U vremenu i prostoru” (1971) i “Lađa X” (na srpskom i engleskom jeziku, 1982).
Miloš Novaković je rođen u Obajgori 1934. godine. Gimnaziju je završio u Užicu, a
studije prava u Beogradu. Objavio je zbirku pesama “Sunčani krin” (1973), čiji su motivi:
studentski život, mladost i ljubav.
Miodrag Kočović je rođen u Užicu 1947. godine, gde je završio učiteljsku školu i višu
pedagošku školu. Piše pesme i priče za decu. Objavio je zbirku od pet priča o revolverašima
“Drugi čovek” (1973) i zbirku pesama za decu osnovačkog uzrasta “Žuti zmaj”
(1976,1977,1978).
Andrej Jelić Mariokov je rođen u Ježevici kod Požege 1952. Njegovo pravo ime je
Predrag Jelić. Studirao je književnost u Beogradu. Prvu njegovi knjigu “Ranih godova trag”
objavila je Matica srpska 1977. godine u trista numerisanih primeraka. Slede zbirke poezije:
“Govorim, govorim” (1981), “Uzdarja” (1983), “Andrej Jelić Mariokov i druge pesme”
(1988), “Samodreža” (1990) i “Balkanski nokturno” (1993).
Ratomir Moljković je rođen u Kremnima 1955. godine. Osnovnu školu je završio u
rodnom selu, a srednju tehničku školu u Užicu. Živi u Kremnima. Objavio je zbirku pesama
“Vi ne znate Jelenu” (1977).
Miroslav Todorović je rođen kod Arilja 1946. godine. Živi u Knjaževcu. Prolaznost je
osnovna tema prve Todorovićeve zbirke. Upotrba arhaičnih, kolokvijalnog govora i tamnih
boja spadaju u pesnički manir Miroslava Todorovića, daju njegovoj poeziji pesimistički ton i
čine je prepoznatljivom.
Andrej Jelić Mariokov, Užice, 1990.
Andrej Jelić Mariokov je književno ime
Predraga Jelića koji je rođen kod Požege
1952. Izdao je sledeća dela: "Ranih godova
trag", "Govorim, govorim", "Uzdarja",
"Andrej Jelić Mariokov i druge pesme",
"Balkanski Nokturno" i "Samodreža".
(Narodno pozorište)
Miroslav Todorović, Užice, 1990.
Miroslav Todorović je rođen kod Arilja 1946. Živi u
Knjaževcu. Sarađivao je u "Letopisu Matitice srpske",
"Književnosti", "Savremeniku", "Delu", "Gradini", "Razvitku"
i drugim časopisima. Objavljivao zbirke pesama.
(Multisoft)
Avram Korajković je rođen kod Aleksandrovca Župskog 1931. godine. Živi u Užicu i
radi u Valjaonici bakra. U zbirci pesama za decu “Šta bi bilo kad bi bilo” (1979) nastoji da
zadovolji interesovanja mališana sa sela mada ne zapostavlja ni decu koja rastu u urbanoj
sredini.
multisoft.rs
20
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Milan Mladenović je rođen u Užicu 1949. godine. Objavio je tri zbirke pesama:
“Pesme Ivice Ponora” (1979), “Duše gradova” (1979), “Knjiga o praznom” (1979);
publicistička dela: “Završna reč - uvod u doba slovesnosti” (1990), “Sledeći rat Draže
Mihailovića” (1990) i multižanrovska dela: “Srpske duše Toronta” (1993), “Beskon” (1994),
“Moram da vidim ostrva” (1994). Preveo je Sartrovu “Kritiku dijalektičkog uma” (1982).
Milan Mladenović je rođen u Užicu 1949. Objavio je tri
zbirke pesama: "Pesme Ivice Ponora", "Duše gradova",
"Kljiga o praznom". Pored poezije bavio se pisanjem
publicističkih i multižanrovskih dela.
(Multisoft)
Milan Mladenović, Užice, 1995.
Milorad Petrović je rođen kod Kosjerića 1923. godine. Objavio je dve zbirke pesama
nejednake umetničke vrednosti: “Govor ljubavi” (1979) i “Žuborenje u grudima” (1985).
Miroslav V. R. Jovanović je rođen u bajinobaštanskom selu Gvozdac. Živi u
Beogradu i radi u listu “Rad”. Objavio je zbirku pesama “Gost sobe 601” (1979), i kojoj se
deklariše kao dekadentni pesnik i izražava nezadovoljstvo postojećim životom. U njegovim
stihovima ima ironije, prkosa i pobune.
Vukoman Tatović je rođen kod Nove Varoši 1952. godine. Živi i radi u Užicu. U
zbirci pesama “Snoviđenja” (1979) peva o zavičaju, ljubljvi i svakodnevnim poslovima.
Milomir Dagović je rođen u Užicu 1951. godine. Objavio je dve zbirke pesama:
“Vučja zora” (1980), i “Bluz za kamene ptice” (1994).
Bogoljub Delić je rođen kod Bijelog Polja 1957. godine. Književno društvo
“Razvigor” iz Požege objavilo mu je zbirku pesama “Od svega ostalo” (1980).
Žarko Petrović, kompozitor i pesnik, rođen je u Užicu 1932. godine. Objavio je
knjige: “Koncert koji traje” (1981), “Ljuba Suzooka” (1986), “Pesme koje večno žive”
(1987), “Ritmovi” (1985), “Tamo daleko” (1988), “O, Srbijo” (1992), “Nostalgija” (1995),
“Pesme zavičja” (1997) i “Romansa na kiši” (1997). Komponovao je dosta pesama
inspirisanih okolinom Užica (“Kad je na planini umiralo leto”, “Dođi, planina te zove”), a
svakako najpoznatija njegova kompozicija je “Sve moje jeseni su tužne”.
Komponovao je muziku za dokumentarne filmove, za pozorišne komade u
Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, muziku za balet, zabavnu muziku, muziku
za igru, romanse i šansone (preko 300 kompozicija ovog žanra), muziku na istorijske teme,
muziku za decu, 20 kompozicija za klavir, preko 600 aranžmana za starogradske, solunske
pesme, romanse i zabavnu muziku.
multisoft.rs
21
UŽICE NEKAD I SAD
Užice od 1945-1997.
Poezija (1945-1997)
Radio je na dirigovanju prilikom snimanja svojih i drugih kompozicija, izradi notnih
zapisa, kao i na pedagoškom kontaktu sa pevačima i orkestrima.
Nastupao je na samostalnim koncertima u zemlji i inostranstvu, radio je na preko 100
projekata sa sopstvenim kompozicijama, orkestracijama, kao autor stihova, dirigent ili
klavirista.
Žarko Petrović, Beograd, 1996.
Žarko Petrović, poznati kompozitor i pesnik, rođen je u Užicu
1932., a živi i stvara u Beogradu.
(Žarko Petrović)
Stihovi i kompozicije prevođeni su mu na strane jezike: Pesma “Sve moje jeseni su
tužne” na engleski, francuski, mađarski; kao i druge pesme.
Kompozicije Žarka Petrovića poslužile su kao inspiracija poznatim slikarima kao što
su Milić od Mačve, Aleksandra Đonović, Mile Živković i mnogi drugi.
Dobitnik je mnogih plaketa, povelja, zahvalnica i nagrada kao što su plakete grada
Beograda, “Beogradskom proleću” 1969. godine nagrada za kompoziciju “Priče sa perona”,
povelja povodom 35 godina udruženja džeza 1989. godine, “Beogradsko proleće” 1984.
nagrada za kompoziciju “Volim te” kao i 1989. za kompoziciju “Zlatne minđuše”, zahvalnica
za 35 godina umetničkog rada - Udruženje Užičana u Beogradu, Platinaste, Zlatne i Srebrne
ploče u znak uspešne saradnje sa “Jugotonom” iz Zagreba kao i mnoge druge.
Branko Ostojić je rođen kod Kosjerića 1957. godine. Objavio je dve zbirke pesama:
“Razlog” (1981) i “U oku prepelice” (1993)."
multisoft.rs
22