pz 轝n±S - Savski venac

PO^ECI SPORTA U SRBIJI, A NA SAVSKOM VENCU
Po{tovani gra|ani!
Po{tovani ~itaoci!
ako se ideja o izdavawu publikacije o starom Savskom vencu rodiko se izdavawe novih nastavaka savskovena~ke Kulturne ba{tine,
la gotovo slu~ajno, kao potreba da se uradi „ne{to prigodno“ povo- Anakon uspeha prva dva nastavka, podrazumevalo i ~ak nestrpqivo
I
dom Dana evropske ba{tine, kojima je (2007) doma}in bila na{a op{ti- i{~ekivalo, sport kao tema ovog koji dr`ite u rukama, kod mnogih je u
na, i mada je sve to, kao i obi~no kod nas, bilo vrlo „hitno“, rezultat je
nai{ao na lep prijem i {to bi rekli mladi „primio se“, pa je ekspresno {tampano novo izdawe od 15.000 primeraka, za sve gra|ane Savskog
venca. U tu pri~u na velika vrata je pro{le godine u{la porodica Vici}, pa smo zajedno sa wima, a kao najavu wihove velelepne dvotomne
monografije o Beogradu, {tampali „Savski venac sa starih razglednica“. I ve} smo tada, nakon o~ekivano sjajnog prijema, znali da }emo nastaviti sa ovim izdawima, koja bi zajedno trebalo da tvore jednu lepu
sveobuhvatnu monografiju o bogatoj i zanimqivoj istoriji na{e, za
Beograd i Srbiju itekako bitne, op{tine.
Neko je rekao da „narod koji ne zna svoju istoriju ne mo`e imati ni
budu}nost“, a ako to pove`emo sa jo{ iz osnovne {kole upam}enom maksimom „upoznaj svoj zavi~aj da bi ga jo{ vi{e voleo“, eto i glavnih
razloga da se uputimo u jo{ jedno, verujem ugodno i zanimqivo, putovawe u pro{lost Savskog venca. Pro{lost, koja nam, iako tu ceo `ivot
`ivimo, nije dovoqno poznata. A saznawe o tome {ta se nekada de{avalo u na{em kraju, na{oj ulici, na{oj {koli ili ~ak u zgradi u kojoj
`ivimo, je kao putovawe u neki paralelni svet, koji je prethodio ovom
na{em.
Ekipa koja je pripremila dva prethodna izdawa u ovom nizu zaslu`ila je da verujemo da }e i pri~a o sportu na Savskom vencu biti ni{ta
mawe zanimqiva, a ova bro{ura jo{ jedan je kami~ak u mozaiku oslikavawa pro{losti koju smo kroz kulturnu ba{tinu Savskog venca nasledili.
Tomislav \or|evi},
predsednik op{tine
2
najavi izazvao blagu nedoumicu. Ube|ivawa u stilu „pa, ovde je sve po~iwalo“ bila su slaba „uteha“ za to {to ovoj „marginalnoj“ oblasti u
ovom trenutku dajemo „prioritet“ u odnosu na neke „va`nije i ozbiqnije“. Jer, osim kad je u pitawu ona epska, juna~ko-ratni~ka i eventualno politi~ka istorija, svoju pro{lost slabo znamo, pa su i kwige iz
oblasti o kojoj je ovde re~, veoma retke, dok onih koje tretiraju „samo“
Savski venac do sada nije ni bilo.
S druge strane, o ovoj zemqi i ovom narodu se posledwih decenija,
uz ~asne izuzetke iz sveta nauke i kulture, malo toga lepog u svetu
moglo ~uti. Upravo na{i sportisti u inostranstvu predstavqaju onu
lep{u sliku o nama, a da mi i o tom sportu, za~eprkamo li malo dubqe
u svoju istoriju, vrlo malo znamo. Mi na Savskom vencu imamo tu retku
sre}u da je mnogo toga po~elo ba{ ovde, a to {to }e mnogi na starim
fotografijama i me|u imenima prepoznati i ~lanove svojih porodica, o ~ijim sportskim biografijama ni{ta nisu znali, samo potvr|uje
gore pomenutu tezu. A sport je, naravno i veoma bitan sastavni deo
op{te kulture, pa i kulture u u`em smislu, jer prva sportska dru{tva
listom su imala i svoje kulturne sekcije, a me|u wihovim osniva~ima
i prvim ~lanovima bili su i najumniji, najobrazovaniji i najprogresivniji gra|ani Beograda i Srbije.
Ova, obimom mala, publikacija, uz informacije koje }e Vam, nadamo
se, biti zanimqive, otvara i neka pitawa i poku{ava da ka`e da ovo
ovde nije bio „tamni vilajet“ i da je uvek bilo onih koji su stremili
vi{im idealima, trude}i se da idu u korak sa razvijenijim svetom. Korak koji smo u jednom trenutku izgubili i trudimo se da ga ponovo uhvatimo. U svemu osim u sportu u kom smo uvek bili svet.
Du{ko Antoni}
SPORT U SREDWOVEKOVNOJ I MODERNOJ SRBIJI
sredwevekovnoj Nemawi}koj Srbiji negovane su takozvane „vite{ke igre“ u kojima je u~estvovala sva tada{wa srpska vlastela. I kako
su tu bili i svi najboqi junaci, one su nazivane i „juna~ke igre“. Na{a
istorija malo o tome govori, ali zato epske narodne pesme ~esto pomiwu: „trk pe{a~ki“, „skok juna~ki“, „ga|awe strelom iz luka“, „jahawe
kowa vilovitoga“, „deqewe megdana juna~koga“, „hvatawe u kosti juna~ke“ i sli~no. I premda sve te vite{ke i juna~ke igre nisu imale neki jasniji sistem, ipak ukazuju na va`nost sporta jo{ u to vreme.
Kao poseban oblik slobodnih sportskih aktivnosti pri dvorskim
sve~anostima bili su uobi~ajeni vite{ki turniri, koje je ~esto u prestonom Beogradu organizovao i sam Despot Stefan Lazarevi}.
U kasnijem dugotrajnom ropstvu pod Turcima, nakon nestajawa srpske
vlastele, u ovim vite{kim igrama u~estvuju i {iri slojevi stanovni{tva, a wihovo popri{te bile su crkvene porte i mesta na kojima su
odr`avani sabori, zavetnine i pana|uri. U to vreme naro~ito je bio
zna~ajan \ur|ev dan kada su organizovani narodni skupovi na kojima
su mladi „izvodili razne juna~ke i vite{ke igre“, bacali „kamena s
ramena“, takmi~ili se u skoku u daq i vis i sli~no, a sve to „kao po
du`nosti“ bele`ili srpski guslari, neguju}i borbeni duh.
Sa postepenim osloba|awem od Turaka, i otvarawem prema Zapadu
i kod nas postepeno sti`e prvo organizovanije bavqewe sportom, kao
i prva organizovana sportska dru{tva.
Tako je u Beogradu 1865. godine osnovana i prva Streqa~ka dru`ina,
iza „ludnice“ na brdu Smutekovac. Nakon sticawa nezavisnosti zaslugom mladog lekara i kwi`evnika (kasnijeg ministra) dr Vladana \or|evi}a osnovano je 1882. godine Prvo beogradsko dru{tvo za gimnastiku i borewe, ~iji je prvi predsednik bio general Tihomiq Nikoli},
ministar vojni, a prve ve`baonice se nalazile u zgradama Vojne akademije. Dve godine kasnije, 1884. osnovano je i Prvo srpsko velosipedsko
dru{tvo, ~iji je prvi predsednik bio trgovac Milorad Terziba{i}, a
po~etkom 1885. i prvi [ah klub, kao i Udru`ewe oficira za dresuru
kowa i prire|ivawe trka koje }e 1890. prerasti u Dunavsko kolo jaha~a „Knez Mihajlo“.
\aci Velike gimnazije formirali su 1889. godine Veliko{kolsko
veslarsko dru{tvo a radnici pivare „Bajloni“, tek za koji mesec preduhitrili su 1892. godine svoje kolege iz konkurentskog „Vajferta“ ko-
U
ji je osnovao Kuglarsko dru{tvo u ba{ti Velike pivare, u blizini dana{weg Manastira Vavedewe.
Posle 1878. godine Beograd je postao pojam op{teg razvoja, sinonim
dr`avnosti i ponos cele Srbije. U wemu je nastala prava renesansa
u svakom, pa i kulturnom i sportskom smislu. Kao u pustiwi posle ki{e, u na{em gradu je krenuo da buja privredni i kulturni `ivot.
Osim starosedelaca, me|u kojima je pored Srba bilo i pripadnika drugih naroda (turskog, nema~kog, jevrejskog, cincarskog, gr~kog...),
kao u „novootkrivenu“ i mnogima privla~nu sredinu, u Srbiju se, poslovno ili u potrazi za lep{im `ivotom, doseqavaju i brojni pripadnici drugih evropskih naroda, posebno iz okolnih sredwoevropskih zemaqa. Posle Oktobarske revolucije u Beograd i Srbiju do}i
}e i brojni Rusi, kada }e na{ grad „zaokru`iti“ broj stanovnika na
100.000, a gotovo jednu tre}inu me|u wima ~ini}e upravo ti „stranci“, od kojih }e ve}ina ovde zasnovati porodice i ostati za ceo `ivot. Mnogi od wih imali su ogromne uloge u razvoju na{e prestonice
i wenom svekolikom napretku na privrednom, tehni~kom, nau~nom,
kulturnom i drugim poqima. Neki, naravno, i u sportu o kojem u ovoj
publikaciji pi{emo.
Svakovrsni napredak pred kraj devetnaestog veka ogledao se i u ja~awu olimpijskog pokreta. I tada je Me|unarodnom olimpijskom pokretu bio upu}en dopis za u~lawewe Srbije {to je osuje}eno od strane
olimpijskog komiteta Ma|arske. To jeste spre~ilo u~estvovawe srpskih sportista na prvoj modernoj olimpijadi u Atini 1896. godine, ali
ne i srpsku delegaciju da prisustvuje ovom spektaklu.
Neka ostane zabele`eno da je ovim Olimpijskim igrama zvani~no
prisustvovao i tada 20-godi{wi kraq Aleksandar Obrenovi}, prvi i
jedini vladar jedne zemqe koji je bio po~asni gost gr~kog kraqa \or|a. U wegovoj pratwi, pored ministra vojnog Dragutina Franasovi}a
bio je, izme|u ostalih, i wegov a|utant, major @ivojin Mi{i}.
Iste, po mnogo ~emu istorijski bitne, 1896. godine u Beogradu je
odr`ana i prva bioskopska projekcija, a to su ujedno bili i istorijski uslovi u kojima je u Beograd „doskakutala“ i prva fudbalska lopta.
S wenom pojavom mo`e se re}i da i sport zvani~no i masovno ulazi
u sve dru{tvene slojeve.
3
TOP^IDER KAO SPORTSKA KOLEVKA
Proteklih nekoliko godina o Top~ideru se
iz raznih (istorijskih, kulturnih, ekolo{kih,
urbanisti~kih i drugih) uglova i raznim povodima, a sve u ciqu wegovog o~uvawa i unapre|ewa, ~esto pisalo i govorilo, pa je ~ak i
op{tina Savski venac finansirala dva dokumentarna filma o ovom parku koje je radio na{
poznati rediteq Srboqub Bo`inovi}.
U svim tim napisima i delima malo je, ili
uop{te nije, bilo re~i o sportskim de{avawima u wemu. A trebalo je, jer je Top~ider po mnogo ~emu kolevka beogradskog i srpskog sporta.
U Top~ideru su odr`avana prva atletska, biciklisti~ka i druga takmi~ewa, prve kvalifikacione trke za prvi nastup srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912.
godine. U wemu su po~iwale ili se zavr{avale biciklisti~ke i maratonske trke, odnosno
pe{a~ke utakmice kako se to tada zvalo. U Top~ideru je bilo i prvo streli{te, prva takmi~ewa u streqa{tvu i prvi streqa~ki klub, a tu
su, zanimqivo, bili i prvi sponzori na{ih
Utakmica BSK – [umadija, Top~ider 1911. godine
sportista za nastup na svetskim takmi~ewima.
Bila je to, naime, Top~iderska ekonomija, poqoprivredno imawe na kojem su radili ka`wenici Kaznenog zavoda (apsa) koji se tako|e
tu nalazio.
U Top~ideru je prvi i jedini put odr`an i
Svetski skautski kongres (xembori), u ~ijem
kampu u ovom parku je pod {atorima boravilo
na hiqade skauta (izvi|a~a) iz celog sveta.
U wemu su igrane i prve fudbalske utakmice,
a tu je svoje igrali{te imao najstariji srpski
klub „Soko“, dana{wi BASK, ~iji se stadion i
sada nalazi na obodu ovog prelepog parka.
O toj sportskoj strani `ivota Top~idera danas u wemu, na`alost, nema ni jednog jedinog
obele`ja. A trebalo bi.
Drugog srpskog ustanka. Pi{u}i o tom doga|aju, u okviru kog su se odigrale i juna~ke narodne igre, tada{we „Srpske novine“, izme|u ostalog ka`u:
„Bilo je tor`estveno videti onu lepotu. Pevane su narodne pesme uz gusle, a bilo je i juna~ke narodne igre s nagradama.
1. Trka pe{a~ka; prvi na belegu 2 dukata cesarska.
2. Skakawe s mesta i iz trka; ko najdaqe sko~i 3 dukata cesarska.
3. Rvawe; koji dvojicu obali 2 dukata cesarska.
4. Bacawe kamena s ramena; najdaqi 1 dukat
cesarski.
Sve ovo na livadi gde je tribina Wiove svetlosti.“
Imena pobednika i osvaja~a ovih dukata, a
time i prvih srpskih sportskih {ampiona, na`alost, nisu objavqena.
PRE 144 GODINE
Svetski skautski kongres (xembori) u Top~ideru
4
Top~ider je i u XIX veku bio mesto gde su se
odr`avala sportska, odnosno juna~ka ili vite{ka takmi~ewa, kako se to tada zvalo. Jedno
od prvih o kojima postoji nekakav pisani trag,
odr`ano je u Top~ideru 23. i 24. maja 1865. godine u sklopu sva~anosti u ~ast 50-godi{wice
Milo{ Radojlovi},
baca~ sin|irlije
Aleksandar Popovi},
prvi srpski maratonac
VELOSIPEDISTI NA SAVSKOM VENCU
Iako su se prvi velosipedi (bicikli) na beogradskim ulicama pojavqivali i ranije, za zvani~ni po~etak srpskog biciklizma ra~una se
18. novembar 1884. godine kada je u kafani „Hajduk Veqko“ osnovano Prvo srpsko velosipedsko dru{tvo, kasnijih godina jedan od sto`era
sportskih ali i kulturnih aktivnosti u Kraqevini Srbiji. Me|u pionirima i osniva~ima ovog znamenitog dru{tva bili su i neki (i
tada i sada) uva`eni ~lanovi dru{tva, industrijalac i pivar \or|e Vajfert, koji je svoju
prvu pivaru podigao na brdu „kod Mostara“,
kao i vajar, u to vreme jo{ student, \oka Jovanovi}, ~ije ime danas nosi jedna lepa ulica
na Top~iderskom brdu.
I prva zvani~na biciklisti~ka trka, na biciklima-velosipedima odr`ana je na Savskom
vencu, na relaciji od kafane „London“ do Top-
~idera i nazad. Na toj trci pobedio je, i tako
postao prvi prvak Beograda, novinar Svetislav Savi}, u to vreme izdava~ lista „Mali
`urnal“.
...I PRVI „STRANI“ GOSTI
Prvo srpsko velosipedsko dru{tvo organizovalo je 9. juna 1900. godine Velosipedsko
prvenstvo Srbije, a ciq trke od Obrenovca do
Beograda bio je u Top~iderskoj {umi.
Kako bi zabavili publiku i privukli je u {to
ve}em broju, organizatori su pored ciqa, dok
publika ~eka velosipediste, organizovali i
atletska takmi~ewa, na kojima su kao specijalni gosti iz Austro-Ugarske u~estvovali i ~lanovi Suboti~kog sportskog dru{tva. Kao posebna atrakcija nastupili su i suboti~ki fudbaleri, koji su odigrali utakmicu izme|u dve
svoje ekipe, koje su popunila po dva igra~a lopta~ke sekcije „Sokola“.
Na improvizovanom igrali{tu, koje se za to
vreme nalazilo „dan jahawa“ od grada, okupilo se oko hiqadu gledalaca, {to je za to vreme
bio impozantan skup. Na{a publika posebno
se odu{evqavala kada bi lopta preletela celo igrali{te ili kad bi bekovi suprostavqenih ekipa jedan drugom dodavali loptu s kraja
na kraj igrali{ta.
Posebna zanimqivost vezana za ovaj susret
je u ~iwenici da je me|u suboti~kim fudbalerima bio i \or|e Stanti}, ~ije ime u to vreme
nikome ni{ta nije zna~ilo. Wegovog tada{weg
gostovawa u Beogradu na{a {tampa seti}e se
1905. kada je Stanti}, brane}i boje Ma|arske,
postao svetski prvak, kao i godinu dana kasnije kada je bio olimpijski pobednik u (brzom)
hodawu na 75 kilometara.
Maratonac \or|e Stanti},
svetski prvak i olimpijski pobednik
5
KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJADU
U maju 1912. godine Srpski olimpijski klub
organizovao je u Top~iderskom parku i Ko{utwaku kvalifikacije za izbor na{ih predstavnika za Olimpijadu u Stokholmu.
Tom prilikom za Olimpijadu su se plasirali: Du{an Milo{evi}, trka~ na 100 i 200 metara i maratonac Dragutin Toma{evi}. Zanimqivo, i drugoplasirani maratonac @ivko Nasti}, seqak iz @arkova, bio je predvi|en za
put u [vedsku, ali je pred sam put wegovo ime
izbrisano sa spiska putnika, jer ga kraq Srbije Petar Prvi Kara|or|evi} nije pustio da
ide, po{to „kao seqak ne bi mogao da se sna|e
i na pravi na~in reprezentuje Srbiju“.
Kada je potom za odlazak na Olimpijske igre
kapetan Svetomir \uki}, prvi predsednik Srpskog olimpijskog komiteta, od predsednika
vlade dr Milovana Milovanovi}a zatra`io
nov~anu pomo}, za put i boravak na{ih predstavnika, predsednik vlade ga je upitao.
U~esnici kvalifikacione maratonske trke.
Drugi s leva je pobednik Dragutin Toma{evi}
6
– A ho}e li se na toj Olimpijadi vijoriti i
srpska zastava, a \uki} mu je odgovorio:
– Ho}e, gospodine predsedni~e, nosimo zastavu dugu skoro pet metara.
– E, onda }ete dobiti 4.000 dinara i mo`ete
i}i na Olimpijske igre.
PO^ECI FUDBALA U SRBIJI,
A NA SAVSKOM VENCU
Istorija ka`e da su se igre sli~ne fudbalu
igrale po Evropi stotinama, a u Kini ~ak i hiqadama godina unazad. Zvani~nim po~etkom
fudbala kao igre, me|utim, obi~no se smatra
osnivawe prvog fudbalskog kluba, engleskog
[efilda, 1865. godine.
Pet godina kasnije osnovan je i prvi klub u
Americi, a jo{ pet nakon toga u Argentini i
tako daqe; do kraja XIX veka svoje prve klubove
imalo je ve} dvadesetak evropskih zemaqa, ve}ina ju`no-ameri~kih, pa ~ak i Ju`na Afrika.
Iako je u vreme osnivawa bila u Austro-Ugarskoj, prvim klubom u Srbiji smatra se „Ba~ka“
iz Subotice, koja je zvani~no osnovana 1901. a
prvu utakmicu odigrala godinu dana kasnije.
Ovaj istorijski uvod dajemo da bi videli
gde smo mi u celoj „toj pri~i“, jer fudbal se u
Beogradu, u vreme kad su Englezi ve} uveliko
imali svoj {ampionat, zvani~no pojavio 1896.
na prvoj (istorijskoj) utakmici podno Kalemegdana. Akteri te utakmice, {to je za nas sa Savskog venca posebno interesantno, bili su gimnasti~ari „Sokola“, a tada{we „Ve~erwe novosti“ su o tome 23. maja (po starom kalendaru)
pod naslovom „SOKO“ objavile slede}i tekst:
„Devetnajestog ovog meseca u tri ~asa po podne, bili smo prisutni gimnasti~kim igrama u
dowem gradu. Gimnasti~ara je bilo do pedeset,
Najstarija fudbalska fotografija u Srbiji: Snimak
Lopta~ke sekcije „Sokola“ iz 1898. godine. Stoje s
leva: Dragi{a Borisavqevi}, Borislav Milutinovi}, Vlada Stefanovi}, Velizar Mitrovi}, Pera
Markovi}, Milan Stefanovi}, Milorad Maksimovi}, Bogdan Hajnc, Bo`a Petrovi}, Rade Novakovi}
i Todor Frantl. U sredini sa {tapom je vo|a sekcije Quba Stanojevi}, a sede: Gojko \aja, Milorad Kurtovi} i Andra Konstantinovi}.
HUGO I PORODICA BULI
me|u kojima su svi bili ~lanovi prvog gimnasti~kog dru{tva „Soko“, koje stoji pod Najvi{om Za{titom Wegovog Veli~anstva Kraqa
Aleksandra!
Gimnasti~ari su izvodili razne igre jednom velikom loptom, bacaju}i je po izvesnim
pravilima ~as u vis a ~as u daqinu, i to, {to
je najzanimqivije, samo nogama. Ove igre, pored toga {to su vrlo zanimqive, kako za igra-
Na dana{wem Savskom vencu porodica Buli poznata je (kako kome) tek po nazivu parka
Bencion Buli, u spomen na istaknutog bankara, dobrotvora srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i posle wega, ina~e i li~nog savetnika kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a
za ekonomska pitawa.
Elem, jedan od ~lanova ove bogate jevrejske porodice, koja se u srpskom narodu proslavila i zahvaquju}i pomo}i srpskoj vojsci za vreme Prvog svetskog rata, ali i brojnim osiroma{enima nakon wega, bio je i Hugo, sin Edija Bulija, koji }e zlatnim slovima
ostati upisan u istoriju srpskog fudbala, kao
wegov prvi pionir i donosilac u Srbiju.
Hugo Buli, naime, bio je student u Berlinu
kada je 1896. godine odatle doneo prvu fudbalsku loptu i podno Kalmegdana organizovao prvu fudbalsku utakmicu u kojoj je i sam
u~estvovao, da bi kasnije bio i osniva~ Lopta~ke sekcije „Sokola“, izgradio i prvo fudbalsko igrali{te u Srbiji i bio osniva~ i
~lan uprave prvog fudbalskog kluba u tada{woj Srbiji, o ~emu op{irnije u drugim poglavqima.
Hugo Buli, kao i ve}ina ~lanova wegove
porodice i pripadnika jevrejskog naroda,
stradao je, na`alost, u Drugom svetskom ratu. U oktobru 1941. godine Nemci su ga odveli i streqali „kod topovskih {upa“, a wegov
sin koji je kao dete nekako spasen, pobegav{i iz Beograda „bez i~ega“, da bi nakon toga
`iveo u Londonu, nije ga ni upamtio, niti je
spasena makar jedna fotografija ovog znamenitog ~oveka.
~e, tako i za gledaoce, jo{ su i veoma korisne
sa higijenskog gledi{ta, jer doprinose naglom
razvijawu sviju mi{i}a na nogama. Igrom je
rukovodio gospodin Fejfar, dru{tveni u~iteq, i gospodin Hugo, sin gospodina Edija Buli. Gledalaca je tako|e moglo biti do pedeset.“
Pomenuti Hugo Buli zvani~no slovi za ~oveka koji je doneo prvu fudbalsku loptu u Srbiju, a poznata su i imena nekih drugih u~esnika
ove istorijske utakmice. To su bili: Milorad
Maksimovi}, Dragomir Borisavqevi}, Petar
Mirkovi}, Velizar Mitrovi} i Andra Nikoli}. I svi su oni bili ~lanovi „Sokola“ u kojem
je iste godine osnovana i Lopta~ka sekcija.
Tri godine kasnije, 1. maja 1999. Hugo Buli je
osnovao i Prvo srpsko dru{tvo za igru s loptom, ~ijih 30-ak ~lanova je treniralo na Top~iderskom brdu, da bi kasnije napravili i
svoje prvo, ogra|eno, igrali{te na Guberevcu,
pored tada{weg „Doma sirotne dece“ (zgrada
u dana{woj ulici Svetozara Markovi}a).
Ovaj prvi fudbalski „stadion“ zvani~no je
otvoren 13. juna 1899. godine, utakmicom izme|u dve ekipe „Sokola“, a ovo prvo igrali{te
Dom sirotne dece
7
NEKADA[WI „SOKO“
– DANA[WI BASK
trajalo je na`alost samo jedan dan, jer je preko no}i ograda razvaqena, a sa stadiona pokradena skoro sva drvena gra|a, ukqu~uju}i i
stative. Razo~arawe prvih fudbalskih entuzijasta bilo je toliko da je nakon toga prvo srpsko dru{tvo za igru s loptom prakti~no prestalo sa radom, a do novog osnivawa „Sokola“
pro}i }e vi{e od tri godine.
O „Sokolu“ i drugim klubovima na Savskom
vencu pisa}emo jo{ na stranicama koje slede,
a ovde samo ostaje da se upitamo: za{to „Soko“
Nakon prve fudbalske utakmice odigrane
1896. i nakon prvog poku{aja osnivawa kluba
1899. godine, trebalo je da pro|u ~itave ~etiri godine da bi, ovoga puta i zvani~no, bio
osnovan prvi fudbalski klub u tada{woj Srbiji. Bio je to „Soko“ i bilo je po onoj narodnoj „tre}a sre}a“, a „osniva~ka skup{tina“
odr`ana je pod vedrim nebom, na \ur|evdan
23. aprila 1903. godine. Osniva~i i prvi ~lanovi uprave bili su: predsednik Qubomir Jovanovi}, potpredsednik dr Marko Nikoli}, sekretar in`. Milan Jovanovi}, blagajnik Hugo
Buli i (po{to je tu bilo i drugih sportova)
vo|a fudbalske sekcije Steva Stefanovi}. ^lanovi uprave bili su jo{ i: arhitekta Momir
Korunovi}, \or|e Naslas, dr Vojislav Kujunxi} i drugi.
„NEOZBIQNA ZABAVA“
Iako je odmah stekao prili~nu popularnost, posebno me|u mladima, ali i kod, po
prirodi slobodumnijih intelektualaca,
fudbal se u po~etku kod nas smatrao „neozbiqnom zabavom“ i igrao dosta {aroliko.
Iako su u svetu postojala pravila ove igre,
wihov prevod se ovde pojavio „tek“ 1905. a
do tada (pa i kasnije) igralo se naj~e{}e bez
sudija, a utakmice su trajale i po nekoliko
sati, sve dok neka od ekipa ne postigne tuce
golova. Ponekad bi ekipa koja izgubi sa 12:0
morala i da promeni ime. ^esto ni broj igra~a nije bio ograni~en, pa ih se na terenu
tiskalo i po nekoliko desetina. Va`ilo je i
pravilo „tri korne – penal“, golman je pre
dega`irawa lopte morao tri puta da optr~i
oko „direka“, da ga niko ne bi napadao, a prilikom ispucavawa loptu je trebalo {utnuti
{to vi{e i {to daqe, da bi se „osvojio“ teren. Faula, tako re}i, nije ni bilo, osim kad
bi neko bio iznet sa terena, a {to je neko bio
ve{tiji u saplitawu protivni~kih igra~a to
je boqi i ceweniji kao igra~ bio.
8
Prva pravila fudbala kod nas koja je priredio
profesor gimnazije Anastas Hristodulo
(a radilo se mahom o istim osniva~ima) nije
preuzeo tradiciju svoje Lopta~ke sekcije i
Prvog srpskog dru{tva za igru s loptom, jer
zbog toga ne samo da se ne smatra najstarijim
klubom u Srbiji, nego je i Srbiji u svetskoj fudbalskoj istoriji uskratio mesto me|u zemqama u kojima se fudbal igrao jo{ u XIX veku, {to
je zvani~na ~iwenica.
Bilo kako bilo, fudbal se u Srbiji igrao i
kroz ~itav XX vek, nametnuv{i se u me|uvremenu kao najpopularniji svetski sport, koji je,
kad je o Srbiji i Jugoslaviji re~, ba{ na Savskom vencu imao i ima ne samo najstarije nego
i najistaknutije i najuspe{nije klubove kroz
celu svoju istoriju.
Igrali{te Sokola u Ko{utwaku
VISOKO OBRAZOVAN TIM
Utakmica BSK – Soko, 1912. godine
Odmah po osnivawu klub je izgradio igrali{te u Bara Veneciji, u blizini `elezni~ke
stanice, a da to nije obi~na ledina moglo se
preoznati samo po „direcima“ koji su ozna~avali golove. No, kako je ovaj teren ve}i deo
godine bio pod vodom, a preko leta leglo komaraca, ovo igrali{te je ve} u jesen iste godine napu{teno, a u prole}e idu}e godine klub
je podigao novo, u podno`ju Ko{utwaka, nedaleko od Hajdu~ke ~esme. Prvu javnu utakmicu
priredio je izme|u svoja dva tima na godi{wicu postojawa 1904. a povodom 100 godina
Prvog srpskog ustanka.
Prve me|uklupske utakmice, me|utim „Sokolovi“ }e odigrati protiv u me|uvremenu osnovane kragujeva~ke [umadije“ u Kragujevcu 1905.
i Beogradu 1906. godine. „Soko“ je tada bio mnogo ja~i i dobio je obe utakmice (9:0 i 6:1), a u
wemu su igrali: Radivoje Novakovi}, Vladimir Krsti}, Milan Baji}, Slobodan Markovi},
Dimitrije \or|evi}, Hugo Buli, Dimitrije
Stamenkovi}, Dragoslav Mili{i}, Steva Stefanovi}, Milorad Milosavqevi}, Momir Korunovi} i drugi.
Zanimqivo, kako su tim „Sokolova“ mahom
sa~iwavali tada{wi ili biv{i beogradski
studenti koji su studirali u inostranstvu, za
vreme me~a, koliko u {ali, a koliko iz „takti~kih razloga“, slu`ili su se raznim stranim jezicima koje su tamo nau~ili, tako da je
u jednom trenutku intervenisao i prestolonaslednik \or|e Kara|or|evi}, koji je prisustvovao beogradskom me~u, upozoriv{i ih
da su u svojoj zemqi i da moraju srpski govoriti.
Ve} 1905. godine osnovan je u Beogradu i
„Srpski ma~“ tako da su me~evi izme|u ova tri
kluba u~estali. Kako drugih nije ni bilo, to su
se ovi me~evi ujedno smatrali i prvenstvom
Srbije, koje su, oja~av{i u me|uvremenu, od
Milovan Jak{i} – El gran Milovan,
golman Sokola i jugoslovenske reprezentacije
1907. godine, preuzeli Kragujev~ani. I dr`ali ga sve do 1911. Tada se na fudbalskoj sceni
pojavquje i BSK i na „{ampionskoj“ poziciji
smewuje sa „Srpskim ma~em“ da bi „Soko“ primat preuzeo i dr`ao ga ponovo tokom 1913. i
1914. godine.
Osta}e tako zabele`eno da je „Soko“ bio i
prvi nezvani~ni {ampion Srbije i da je titulu jo{ jednom povratio i odbranio pred
Prvi svetski rat.
Posle Prvog svetskog rata, u novoj dr`avi
– Jugoslaviji u novim uslovima i sa novim
klubovima „Soko“ postepeno gubi primat,
iako ostaje jedan od najuglednijih beogradskih klubova. Ipak je uvek za korak iza BSK-a
i „Jugoslavije“, iako je u svojim redovima
uvek imao odli~ne fudbalere, pa su tako wegova dva najboqa igra~a, Jak{i} i Ivkovi},
igrala za reprezentaciju Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Urugvaju.
Prekretnicu u istoriji kluba predstavqa
po~etak tridesetih godina kada se klub sa
igrali{ta u podno`ju Ko{utwaka, zbog izgradwe top~iderske `elezni~ke stanice, seli na dana{wu lokaciju u Top~iderskom parku. Negde u isto vreme mewa ime u BASK (Beogradski – akademski a kasnije amaterski –
sport klub) koje, nose}i od 1948. do 1953. i
naziv „Sewak“, ima i danas.
Prvih decenija „Soko“ odnosno BASK je u
svojoj sportskoj porodici imao i atleti~are,
hazena{ice, vesla~e i sekciju zimskih sportova, a danas u okviru sportskog dru{tva
BASK najuspe{nije su hokeja{ice na travi, a
tu su jo{ i rukometa{i, ko{arka{i, {ahisti
i drugi sportisti.
9
NA[I RIMSKI „SOKOLOVI“
Prvih decenija HH veka fudbal su u Srbiji,
sa retkim izuzecima, uglavnom igrali |aci i
studenti. Budu}i mladi, mahom su bili oslobo|eni vojne obaveze, tako da se fudbal u Srbiji igrao i za vreme Prvog svetskog rata, ali na
slobodnim teritorijama. Kako su se one smawivale, tako je i sve ve}i broj |aka-fudbalera odlazio, a najvi{e wih, zajedno sa srpskom
vojskom, povla~e}i se preko Crne Gore i Albanije, stigao je potom do Gr~ke, a kasnije i do
Italije, Francuske, Engleske... I svuda gde su
tokom rata bili imali su i svoje klubove. Najpoznatiji i najuspe{niji me|u wima bili su
omladinci „Sokola“, koji su nakon zavr{enog
maturskog te~aja u srpskoj gimnaziji u Volosu
oti{li na studije u Rim i tu formirali svoj
klub. Da bi imali gde da treniraju i igraju
pri{li su tamo{woj „Romi“, kao wen poseban
ogranak, nazvan „SOKO pro ROMA“. U toj ekipi
igralo je i nekoliko fudbalera koji }e kasni-
SOKO pro ROMA 1918. godine, s leva: [umanac,
Veqkovi}, \or|evi}, Jovanovi}, Vuk{i}, Nika{inovi}, Boji}, Popovi}, Miodragovi}, \or|evi} II i
Pavlovi}
10
JOVAN RU@I] – TOPOVSKO \ULE
Prevoz sportske opreme u Top~ideru
po~etkom pro{log veka
je u Srbiji postati poznati igra~i, treneri i
sportski radnici. Najve}i uspeh ovog kluba
bila je pobeda i osvajawe velikog srebrnog pehara na uglednom Bo`i}nom kupu, kada su u finalu, 17. marta 1918. pobedili tada poznati
rimski klub „Auda~e“ sa 5:0.
„SLAVIJA“ SA DEVET @IVOTA
Jedan od najstarijih, ali i naj`ilavijih fudbalskih klubova u Beogradu i Srbiji je savskovena~ka (jedno vreme i vra~arska) „Slavija“,
koja se vi{e puta ra|ala, fuzionisala, gasila
i opet (~esto i kroz nove fuzije) nastajala, seqakala i mewala igrali{ta, da bi do dana dana{weg opstala kao verovatno najstariji fudbalski besku}nik u Srbiji.
„Slavija“ je osnovana 1912. godine u kraju
oko Kara|or|evog parka, a u woj je tada igrao
i budu}i prvi srspki reprezentativac Jovan
Ru`i}. Ve} idu}e, 1913. godine ceo tim prelazi u novoosnovanu „Veliku Srbiju“, dok za „Slaviju“ do po~etka Prvog svetskog rata nastavqaju da igraju „neki novi klinci“.
Nakon rata klub se zvani~no registruje 1920,
da bi se dve godine kasnije fuzionisao sa kom-
Jedan od na{ih najpoznatijih fudbalera,
pionir ovog sporta i prvi srpski fudbalski
reprezentativac, Jovan Ru`i} je prve fudbalske korake napravio u „Srpskom ma~u“ da
bi nakon toga sa drugarima iz kraja osnovao
gimnazijski klub „Slavija“ u kojem je igrao
do osnivawa „Velike Srbije“ 1913. godine.
Za vreme Prvog svetskog rata, kao izbeglica
u Francuskoj, u~estvuju}i uporedo i na atletskim takmi~ewima, igrao je u nekoliko
klubova i tamo stekao veliku slavu, a zahva„Topovsko |ule“ Jovan Ru`i} prvi
na{ fudbaler za koga je saznala
Evropa, imao je ~udesno jak {ut. Na
jednoj utakmici, na pariskom stadionu „Park de prens“, sa dvadeset
metara polomio je stativu.
Od tada je nazvan „topovsko |ule“.
quju}i razornom {utu i nadimak „Topovsko
|ule“. Posle rata vra}a se u Beograd, u svoj
klub koji je u me|uvremenu, shodno novim
istorijskim momentima, kao i cela dr`ava,
promenio naziv u „Jugoslavija“, da bi kao jedini iz Srbije bio uvr{ten u dr`avnu reprezentaciju koja prvi put nastupa na olimpijadi u Anversu 1920. godine.
Nakon zavr{etka fudbalske karijere (a bio
je podjednako uspe{an i kao atleti~ar) decenijama je bio sportski funkcioner, trener, savezni fudbalski sudija i publicista
~ija su se}awa danas dragocen dokument o
pro{lim vremenima.
VELIKAN SA TOP^IDERSKOG BRDA
^lanovi SK „Slavija“, 1913. godine
{ijskim „Sokolom“, uzve{i wegovo ime. No,
ve} 1923. neki ~lanovi „Slavije“ nezadovoqni
ga{ewem starog imena ponovo osnivaju klub
koji tako deluje sve do Drugog svetskog rata, a
povremeno i za vreme wega.
Nakon oslobo|ewa, nova „Slavija“ nastaje
1946. fuzijom „Vra~ara“ i „Kosmaja“ da bi se
1954. godine sa „Slogom“ udru`ila u BUSK (beogradski ugostiteqski klub, koji ne treba me{ati sa istoimenim univerzitetskim klubom).
Negde u isto vreme pri Vojnom institutu je postojao klub „Avala“, a u Jatagan mali „Sloboda“,
da bi se ova dva kluba fuzionisala u „Jadran“
koji, odlaskom dotada{we „Slavije“ u BUSK,
preuzima weno ime i nastavqa da deluje u kraju izme|u Jatagan male, Prokopa i Top~iderskog brda, decenijama potom igraju}i i treniraju}i na pomo}nim terenima stadiona JNA,
da bi posledwih decenija postala totalni besku}nik, koji svoje utakmice igra „gde stigne“.
Slavija je trenutno u Beogradskoj zoni, a utakmice igra u Maki{u, stupiv{i pre dve godine
u jo{ jedan brak, sa „Pekarom“ posle kog je zadr`ala svoje ime.
BEOGRADSKI SPORT KLUB – BSK, osnovan je
1911. godine nakon deobe u tada ~uvenom „Srpskom ma~u". Svoj prvi stadion imao je na tada{wem Trkali{tu, mestu gde su danas tehni~ki fakulteti, zbog ~ije je gradwe polovinom
dvadesetih godina morao da napusti tu lokaciju i do|e na Top~idersko brdo. Tu je, na mestu gde je danas stadion „Partizana", podigao
moderan stadion sa tribinama za 30-ak hiqada gledalaca.
Po{to je identi~nu sudbinu imala i tada{wa „Jugoslavija", koja je svoj stadion napravila ne{to ni`e, tamo gde je danas stadion „Crve-
ne zvezde", sli~no je bilo i rivalstvo dva u
to vreme ubedqivo najja~a i najpopularnija
srpska kluba. No, kako ovde govorimo o BSK-u,
u ovom kratkom osvrtu o klubu o kome su brojne kwige napisane, treba re}i da su uz svoje
pomenute „crvene“ rivale, kao i zagreba~ke
klubove HA[K, „Konkordija“ i „Gra|anski“, te
splitski „Hajduk“, to ujedno bili svi klubovi
koji su izme|u 1923. i 1940. u periodu kada je
odigrano 17 fudbalskih prvenstava tada{we
Jugoslavije „plavi“ iz Beograda osvojili ~ak
pet, ravnopravno igraju}i i uglavnom pobe|uju}i u prijateqskim utakmicama i najpoznatije svetske klubove toga doba. (U to vreme nije
Ekipa BSK iz 1934. godine na turniru u Pragu. Stoje s leva: Glazer, [urdowa, Stevovi}, Bo`i}, Marjanovi}, Hrbec, Petkovi}, Arsenijevi} i trener Neme{. ^u~e: Bivec, Vujadinovi}, Gli{ovi} i Lehner.
11
bilo liga {ampiona, evropskih kupova i drugih internacionalnih klupskih takmi~ewa).
Svoj primat BSK je dokazivao i na drugi na~in, pa je tako, recimo, osam wegovih igra~a
~inilo okosnicu fudbalske reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila tre}e mesto na Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine. Mnogi wegovi fudbaleri ostali su upam}eni, kao
legende jugoslovenskog i srpskog fudbala, za
sva vremena, poput Blagoja – Mo{e Marjanovi}a, Aleksandra Tirnani}a – Tirketa, Milorada – Mikice Arsenijevi}a, \or|a – \okice Vujadinovi}a, Ivice Beka i drugih. Daleko bi nas
odvelo nabrajawe ~elnika ovog zaista velikog
kluba, kao i stru~waka koji su ga vodili, od kojih su mnogi bili i dr`avni treneri, a najpoznatije ime BSK-a u svetskim razmerama je svakako jedan od wegovih osniva~a i dugogodi{wi rukovodilac dr Mihailo Andrejevi} – Andrejka, do kraja `ivota jedan od najcewenijih
fudbalskih radnika u Svetskoj fudbalskoj federaciji i ~lan Izvr{nog komiteta FIFA pune ~etiri decenije.
Stadion BSK na Top~iderskom brdu
12
OD „VELIKE SRBIJE“
DO „JUGOSLAVIJE“ I NAZAD
Aleksandar Tirnani} na Svetskom prvenstvu
u Montevideu 1930. godine
Iako su iz ovog kluba tokom Drugog svetskog
rata mnogi ~lanovi i igra~i oti{li u partizane, a neki postali i narodni heroji, klubu
je kao i ve}ini drugih sportskih dru{tava posle rata zabrawen nastavak rada, a wegov stadion dat Jugoslovenskoj narodnoj armiji, koja
potom osniva „Partizan“ i na istom mestu di`e Stadion JNA.
Kako se o sportu, a pogotovo fudbalu u predratnoj Jugoslaviji, decenijama potom nije ni
mnogo pisalo, a ni pri~alo (zbog gra|anskog i
tzv. „bur`oaskog“ karaktera tada{wih klubova), to slavnu istoriju predratnog BSK-a niko
nije smeo ni da pomisli da nasledi, iako je
najlogi~nije, a istovremeno i najmawe logi~no, bilo da to uradi „Partizan“, koji je ve} „nasledio“ sve ostalo. Neku „kvaku“ i interes u
tom smislu na{ao je tek 90-ih godina OFK Beograd, prisvojiv{i (vaqda zbog klupskih boja)
godinu osnivawa, istoriju i trofeje ~uvenog
BSK-a.
Sport klub „Jugoslavija“ osnovan je 1913. godine pod imenom „Velika Srbija“, prelaskom
kompletnog tima „Slavije“ i dolaskom pojedinih igra~a iz drugih klubova. Igrali{te je
klub, u to vreme, imao na Trkali{tu, prostoru na kome se danas nalazi Hotel „Metropol“
i kompleks tehni~kih fakulteta. Svoje utakmice je tu igrao do 1925. godine, promeniv{i u
me|uvremenu, u jeku jugoslovenskog zanosa nakon Prvog svetskog rata, ime u Sport Klub „Jugoslavija“.
U isto vreme bez svojih igrali{ta ostali su
pored „Jugoslavije“ i BSK, „Srpski ma~“ i
drugi klubovi, {to je bio udarac od kog se mnogi nikad nisu oporavili. „Jugoslavija“ je, zahvaquju}i svome ugledu, jer je u me|uvremenu
ve} dva puta osvojila titulu prvaka dr`ave
(1924. i 1925. godine), od beogradske op{tine
dobila plac na Top~iderskom brdu, na kome je
1927. zavr{ila izgradwu prvog pravog stadiona u Srbiji, sa delimi~no pokrivenim tri-
Naslovna strana prvog srpskog sportskog lista
koji je u Beogradu izlazio po~etkom XX veka
„Jugoslavija“ je imala i `ensku atletsku sekciju.
Snimak iz 1935. godine.
binama za 30.000 gledalaca i osvetqewem za
no}ne utakmice.
Te{ko je na malom prostoru pomenuti sva
legendarna imena koja su vodila „Jugoslaviju“
i igrala u woj. Me|u wenim prvim fudbalerima bili su i: Jovan Ru`i} – Topovsko \ule,
prvi fudbaler iz Srbije koji je igrao za reprezentaciju Jugoslavije na Olimpijadi u Anversu, osniva~ kluba, golman i jedan od pionira fudbala u Srbiji – Danilo Stojanovi} –
^ika Da~a, Radenko Mitrovi}, kasnije ~uveni
trener, Alojz Mahek, veliko poja~awe iz ^e{ke, a tu su i kasniji reprezentativci Dragan
Jovanovi}, Rodoqub Malen~i} i Du{an Petkovi}, pa Mom~ilo \oki}, Branislav Hrwi~ek i
Teofilo Spasojevi}, koji su igrali za reprezentaciju na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju, osvojiv{i tre}e mesto, potom Stevan Luburi} i Milovan ]iri}, koji je kasnije godinama bio fudbalski trener i jedan od najuspe{nijih selektora na{e fudbalske repre-
zentacije i mnogi drugi. U nizu imena koja su
vodila „Jugoslaviju“ treba pomenuti i dugodi{weg predsednika kluba in`ewera Mutimira Koxi}a, potom legendarnog Andru Frani}evi}a – ^ika Andru, arhitektu Janka [afarika koji je bio i prvi predsednik Jugoslovenskog nogometnog saveza i mnoge druge.
S po~etkom Drugog svetskog rata, odlaskom
brojnih ~lanova, klub nastavqa da deluje pod
imenom SK „1913“ da bi mu, iako je iznedrio
brojne prvoborce i narodne heroje, upravo
zbog delovawa za vreme rata bila zabrawena
obnova rada.
Stadion na Top~iderskom brdu ve} 1944. godine je ponu|en „Radni~kom“ koji je taj „poklon“ odbio, da bi ne{to kasnije bio dat tek
[ampionska ekipa „Jugoslavije“ iz 1924. godine
osnovanoj „Crvenoj zvezdi“ koja je stadion uzela ali, na `alost, nije i nastavila tradiciju
svoga slavnog prethodnika.
Ekipa „Jugoslavije“ iz 1935. godine na wenom stadionu: Milo{evi}, Valok, Nikoli},
Luki}, Marinkovi}, Spasi}, Giler, Dimitrijevi}, \oki}, Ze~evi} i Milanovi}
13
„LUDE NASTE“ I „BELE VRANE“
Pre stotinak godina na sport se u Srbiji ni
malo blagonaklono nije gledalo, ~ak ni za mu{karce, a kamoli za devojke. Prvi `enski
sport koji se pojavio u Srbiji 1920. godine bila je hazena, igra sli~na rukometu i wegova
prete~a. U Beograd su je doneli name{tenici
~e{kih firmi kojih je u Srbiji u to vreme bilo dosta, a prve su je prihvatile sestre poznatih fudbalera tada{wih velikih rivala sa
Top~iderskog brda: „Jugoslavije“ i „BSK“-a. Tako su ovi klubovi ubrzo dobili i svoje `enske sekcije a potom i hazena klubove, a 1924.
godine osnovan je i hazena savez Jugoslavije i
odigrano prvo dr`avno prvenstvo koje je osvojila ekipa „BSK“-a. U woj su najboqe igra~ice
bile Sofija i Desa Popovi}, sestre ~uvenog
reprezentativca Svetozara Kike Popovi}a.
Rivalstvo izme}u „plavih“ i „crvenih“ bilo je
ravno onom izme|u wihovih ~uvenih fudbalskih klubova, a na utakmicama hazene, igranim na fudbalskim stadionima, okupqalo se
dve do tri hiqade gledalaca.
Hazena Beogradskog Sport Kluba – BSK-a
14
PRVI RUKOMETA[I
Prve hazena{ice SK „Jugoslavija“. Stoje s leva: Bela
Brki}, Olga Ivkovi}, Branka Stojanovi}, Zora Ru`i}, Mica Haxi}, Kosa Ivkovi}, Danica Janu{evi}, Jelena Petrovi} i Desanka Kosti}. Kle~e: Mica Mitrovi}, Marica Popovi}, Mina Ru`i}, Bosa
Jurovi} i Zora Stojanovi}; sede: Zorica Crven~i} i
Spasenija Simi}.
SESTRE U SPORTU
Popularnost sporta me|u devojkama prvo
se gradila me|u sestrama prvih beogradskih
fudbalera, koje su se sa drugaricama, kao bele vrane, pojavqivale u publici na prvim
fudbalskim utakmicama. Upravo me|u wima
pojavila se i `eqa za bavqewem sportom, pa
su tako pionirke srpskog sporta bile Pava
Sekuli} i Mara Popovi}, sestre Milana Baji}a, fudbalera „Sokola“, Radmila i Branka
Nedi}. sestre Mileta Nedi}a iz BSK-a, kao
i Mina i Zorka Ru`i}, sestre prvog srpskog
reprezentativca Jovana Ru`i}a. Sve one, kao
i wihove drugarice, bile su me|u prvim `enama koje su u gradu vozile velosipede (bicikle) ili klizale na ledu, izazivaju}i podsmehe i sablazan tada{we puritanske sredine.
Iako danas jedan od najpopularnijih kolektivnih sportova, rukomet se u svetu i kod
nas pojavio dosta kasnije. Wegova prete~a
bila je hazena, koja se igrala iskqu~ivo kao
`enski sport, da bi se rukomet za mu{karce
(koji je igran na velikom fudbalskom terenu) pojavio kod nas tek posle Drugog svetskog rata, pa i to opet prvo na Savskom vencu. Osta}e zabele`eno da je prva rukometna
utakmica odigrana 29. juna 1947. na stadionu
CDJA (Centralnog doma jugoslovenske armije – dana{wi „Partizan“) i da su u ciqu popularizacije igrale dve zagreba~ke ekipe i
to u predigri fudbalskog me~a Jugoslavija –
Ma|arska. Rukomet se tada „po direktivi“
igrao u svim {kolama, a prvi koraci i pravila u~ili su se na igrali{tu „Signala“ (dana{wi „@elezni~ar“) kod „[est topola“. Neka ostane zabele`eno i to da su od prvih pet
formiranih klubova u Beogradu ~etiri
bila na Savskom vencu („Partizan“, „Crvena
zvezda“, „@elezni~ar“ i DIF). Peti je bio
ORK „Beograd“ sa Karabume.
Uz zagreba~ke klubove HA[K i Konkordiju
bili su to ujedno i najja~i klubovi u Jugoslaviji. Koliko je hazena bila popularna govori
i podatak da je `enska reprezentacija Jugoslavije osvojila prvenstvo sveta u Londonu
1934. godine. No, gra|anskoj javnosti, baziranoj na patrijarhalnom moralu i konzervativizmu dugo nije mogla da prihvati da se devojke bave sportom i pored wihovih svetskih
uspeha mnogi su na sportistkiwe dugo jo{ gledali kao na „Bele vrane“ ili „Lude Naste“.
BOB KLUB – RASADNIK SPORTA
Sportski `ivot u Beogradu posebno je bio
bogat u periodu izme|u dva svetska rata, kada
su se pojavqivali i razvijali i neki od, do
tada kod nas, malo poznatih sportova.
Tako je dvadesetih godina pro{log veka, na
icicijativu gospode: M. Radojlovi}a, \. Luki}a, M. Sojiqkovi}a i V. Simonovi}a, osnovan
Sportski Bob klub „Beograd“, sa `eqom da se u
wemu razvijaju svi zimski sportovi a posebno tzv. „bob sleigh“, po kom je klub i dobio ime.
Bob klub 1926. godine osniva i pliva~ku
sekciju, kada je za svoje potrebe pored Save, na
mestu gde je danas restoran „[est topola“, podigao i lepu klupsku zgradu, sa svla~ionicama, hangarima za ~amce i restoranom. Iste
godine klub je na Savi napravio i plivali{te
Bob klub je, naravno, kao „vlasnik“ prvog
„bazena“ u Srbiji imao i svoj vaterpolo klub,
koji je u~estvovao na dr`avnim prvenstvima.
Zanimqivo, glavni rival u Beogradu, Srbiji,
ali i na Savskom vencu, bio mu je „Br|anin“,
u stvari vaterpolo sekcija mnogo poznatijeg fudbalskog kluba sa Top~iderskog brda.
U Beogradu je negde u to vreme osnovan i
tre}i klub, po imenu „Sever“, {to je bila
„kontra“ u odnosu na u to vreme najpoznatiji
i najuspe{niji dubrova~ki „Jug“, tada vi{estruki dr`avni prvak. Od „Severa“ je kasnije nastao pliva~ki i vaterpolo klub „Crvena
zvezda“, dok je „Partizanova“ pliva~ka i vaterpolo sekcija rasformirana 1946. i (budu}i da se radilo o vojnom klubu) prekomandovana u Split, da bi od we nastao splitski
„Mornar“.
Sportska ku}a Bob kluba i kupali{te na Savi kod „[est topola“: vaterpolo utakmica 1928. godine
du`ine 25 i {irine 12 metara na kom su pored
pliva~kih takmi~ewa igrane i prve vaterpolo utakmice u Beogradu. Dve godine kasnije
osniva i vesla~ku i tenis sekciju i od tada redovno u~estvuje na svim takmi~ewima u pomenutim sportovima, reprezentuju}i srpski
sport i u inostranstvu.
Tridesetih godina pro{log veka bio je u najve}oj ekspanziji i brojao blizu hiqadu ~lanova, me|u kojima je bilo preko 300 aktivnih
takmi~ara. Na ~elu kluba bio je predsednik D.
Leko, potpredsednici su bili M. Radojlovi}
i V. Sav~i} a generalni sekretar N. Radovi}.
SKOKOVI S MOSTA
Iako su povremeno odr`avana i pliva~ka
takmi~ewa u Beogradu je bilo vrlo malo
pliva~a, pa ~ak i onih koji uop{te znaju da
plivaju. Kao zanimqivost, ostalo je zabele`eno u tada{woj {tampi da je, prilikom neke vojne ve`be pored Save 1913. godine, u to
vreme poznati junak, ~etni~ki vojvoda Vuk
Popovi}, pred celim garnizonom, u punoj
ratnoj opremi, skakao sa @elezni~kog mosta
– kako bi vojnicima ukazao na va`nost plivawa, a o~ito i skakawa u vodu.
15
UPECANI PLIVA^I NA SAVI
Do po~etka Prvog svetskog rata, a naravno i
za vreme wega, Beograd nije imao organizovan
pliva~ki sport, iako je na Savi postojalo
nekoliko ure|enih privatnih kupatila na kojima se narod (prete`no onaj mu{ki deo) kupao preko leta. Po~ev od Savamale, gde su, kod
Hotela „Bristol“, bila ure|ena kupali{ta „Dimitrijevi}“ i „Trnini}“, pa kupali{te „[est
topola“, vlasnika Stevana Koki}a, kod dana{weg istoimenog restorana i najzad Vojno kupali{te kod u{}a Top~iderske reke, cela u to
vreme ~ista Sava bila je pristupa~na kupa~ima. Sva kupali{ta imala su i ogra|ene delove
– „bazene“ u kojima su se kupala deca i slabiji
pliva~i. Obu~avawe nepliva~a bilo je poseb-
MOGLO I S LUBENICOM
Beograd je, naravno na Savi, kao prvi srpski grad po prvi put 1922. godine bio doma}in i dr`avnog prvenstva tada{we Jugoslavije u plivawu, a 1927. godine, uo~i Evropskog prvenstva u Bolowi u wemu je prire|eno i prvo Sveslovensko prvenstvo u plivawu. Tom prilikom je 28. avgusta i jugoslovenska vaterpolo reprezentacija, na ogra|enom
delu Save „Kod {est topola“, odigrala svoju
prvu zvani~nu utakmicu, pobediv{i Poqsku sa 8:0.
Na vest o ovoj istorijskoj utakmici javili
su se novinari iz „Sportskog lista“ koji je
izlazio pre Prvog svetskog rati, sa se}awima u kojima su otkrili da se za taj sport u
Beogradu znalo i ranije i da se i pre svetskog rata na Savi igralo „to isto“, samo sa lubenicom umesto lopte.
16
Pliva~ka takmi~ewa na Savi u Beogradu izme|u dva svetska rata
na atrakcija za posmatra~e, posebno ako bi nepliva~ bio stariji, a to je ra|eno tako {to bi
„u~iteq plivawa“ jednu podu`u motku zaka~io,
kao udicom, za pojas od plute stavqen oko
struka u~enika i onda bi, idu}i ivicom kupatila nizvodno, pu{tao u~enika da ovako
„upecan“ pliva, izlo`en neizbe`nom zadirkivawu sa obale. Dobri pliva~i i mnogi roditeqi u~ili bi svoju decu, tako|e u „otvorenoj
Savi“, kako se to tad govorilo, da plivaju pomo}u dve povezane tikve. Bilo je i hrabrijih, koji
su se samostalno ili uz pomo} drugova u~ili
plivawu u Savi ili u Bara Veneciji, ako nisu
imali para za ulaz u kupatilo, ali su se ~esto
davili i tada{we novine u letwim mesecima
bile su prepune vesti o tim tragedijama.
Organizovanog pliva~kog sporta gotovo da
nije ni bilo, osim {to su povremeno prire|ivane trke, naravno u Savi, izme|u boqih pliva~a, naj~e{}e do vrha Ade i nazad, {to je za
uzvodno plivawe zahtevalo posebnu snagu i
ve{tinu.
Jedan od prvih i naj~e{}ih pobednika ovih
trka bio je poznati arhitekta, slikar i pisac
Aleksandar Deroko, koji je sve to lepo opisao
u svojoj ~uvenoj kwizi „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“ iz koje objavqujemo deli} koji se odnosi na ovu temu:
„...Da ka`emo re~-dve i o kupatilima beogradskim tada na Savi (ona kod „[est topola“
i na Adi Ciganliji su nastala mnogo docnije,
a ni na Dunavu ih nije bilo). No, ova prva nisu
va`na samo kao kupatila, ve} vi{e zato {to su
to bili ~itavi mali centri jednoga dela tada{wega Beograda. Tramvaj br. 2 tada nije i{ao
od savskog pristani{ta direktno ka `elezni~koj stanici. Na pola puta bio je tada Paranosov han i jo{ nenasut deo Bare Venecije, gde
su deca plovila u koritima veslaju}i da{~icama. Tu je tramvaj obilazio udesno, izbijaju}i
skoro do Save, pa tek onda kroz drvare izlazio na `elezni~ku stanicu. Ovde na obali Save bio je mosti} preko kanala kojim je Bara
Venecija bila vezana sa Savom i ispod koga se
moglo pro}i ~amcem.
Malo daqe na obali Save bila su dva kupatila. Prvo, zeleno Dimitrijevi}evo (ili popularno „Frizerovo“, jer je sopstvenik wegov
UTICAJ PAULA (PAVLA) RADMILOVI]A NA SRPSKI VATERPOLO
Malo je poznato da je vaterpolo jedan od
najstarijih ekipnih sportova i da se igrao i
bio prisutan na Olimpijskim igrama jo{ od
po~etka XX veka. Iako se za ovaj sport kod nas
u to vreme gotovo nije ni znalo u istoriji
sporta osta}e zabele`eno da je Paul (Pavle)
Radmilovi}, sin dubrova~kog Srbina i Irkiwe, kao ~lan reprezentacije Velike Britanije tri puta za redom osvajao zlatne medaqe na Olimpijadama od 1906. do 1912. godine, uz jo{ jedno zlato u plivawu, kao i ~etvrto u~e{}e na Olimpijadi 1920. godine, kada je wegova reprezentacija osvojila ~etvrto
mesto.
O uspesima Radmilovi}a, naravno, naveliko se pisalo i u srpskoj i jugoslovenskoj
{tampi, {to je svakako doprinelo i popularnosti i pokretawu ovog za nas u to vreme novog sporta, koji }e se u Beogradu pojaviti posle Prvog svetskog rata.
Kako bazena u Beogradu u to vreme, naravno, nije bilo prve vaterpolo utakmice igrane su na ogra|enom delu prostora kupali{ta
na Savi kod „[est topola“, gde se i danas nalazi poznati istoimeni restoran.
nekada bio berberin), a drugo, vi{e wega, plavo „Orijent“, in`iwera Jeftimijadisa. Tu su
bile velike platforme od greda i dasaka, postavqene na buri}e, koje su plivale na vodi.
Na tim platformama su bili baseni kao kakve
velike korpe od dasaka spu{tane u vodu. Iznad
nekih je bio krov od razre|enih dasaka, kao
za{tita od suvi{nog sunca. Oko svakog takvog
basena bile su kabine i jedna prostorija sa
tu{evima, gde se smelo sapuwati. Bilo je basena za mu{ke i `enske. Za decu sa mamama bio
je basen zvani „{kolica“. Tu je neki „{vimajster“ Pera pou~avao plivawu (a ka`u, sam nije
umeo da pliva). Imao je jednu dugu motku na ~i-
jem je drugom kraju visio u~enik obe{en oko
grudi. [vimajster Pera je polako vukao motku
du` ograde basena, skraja nakraj, i komandovao „ajnc“, „cvaj“. Drugi na~in u~ewa bio je sa
dve tikve vezane kanapom levo i desno ispod
grudi, a bilo ga je i sa jastu~etom od nepromo~ivog platna na le|ima. Plivalo se samo „`abqe“, tj. prsno, niko ni za kakav „kraul“ nije jo{
bio ni ~uo. Iz „{kolice“ je jedan tunel vodio
direktno u otvorenu Savu da bi kupa~ice mogle
i tamo da plivaju, a da se usput ne me{aju sa
mu{karcima, jer su tu spoqa bile kabine samo
za pliva~e mu{karce. Bile su tu i dve trambuline, velika i mala. Bilo je i manguparije ko-
Vaterpolo reprezentacija Engleske i
Pavle Radmilovi} (prvi s leva u dowem redu)
17
ja je ronila ispod buri}a da zvirne u `enski
basen i wegove kabine. Na krovu zelenog kupatila „Dimitrijevi}“ bila je terasa sa pivom i
pr`enim ribama...
Na izlasku mosti}a koji je spajao kupatilo
sa obalom bile su s jedne strane vru}e poga~ice, a s druge su plivale u vreloj masti mekike, kao neke slane krofne. Ne{to bli`e varo{i bila je uz obalu kafanica pred kojom su na
`aru pr`ene najmirisnije ribice na svetu...
Sve je to zbrisano posle regulacije obale
koja je tu izvedena, a sa wom i nov ozidan kej,
gde je sada teretno pristani{te sa dizalicama. Tako je u~iweno i sa dunavske strane, sa
jo{ ve}im teretnim pristani{tem i Beograd
je ostao odse~en od svojih dveju lepih reka, bogatstva kakvo malo jo{ varo{i ima, a samo sa
nekim dalekim obe}awima da }e se ne{to popraviti...“
Reklama u Prvom jugoslovenskom sportskom
almanahu iz 30-tih godina pro{log veka
18
SVI „URUGVAJCI“ SA SAVSKOG VENCA
Mo`da naj~uvenija, a svakako najuspe{nija
reprezentacija Jugoslavije svih vremena je ona
koja je 1930. godine u~estvovala na prvom Svetskom fudbalskom prvenstvu u urugvajskom Montevideu. Igrom slu~aja, po{to je to tada bilo
prvo prvenstvo, na wega evropski profesionalni klubovi nisu hteli da puste najboqe
igra~e, pa tako nisu u~estvovale ni sve pozvane reprezentacije. Sli~no su se poneli i
hrvatski klubovi, tako da je doneto jedino mogu}e re{ewe i reprezentacija Jugoslavije, koja je ve} dala svoj pristanak za u~e{}e, sastavqena je iskqu~ivo od igra~a beogradskih
klubova. Sticajem okolnosti, sva tri najboqa
kluba u to vreme bila su na Savskom vencu.
BSK, koji je imao stadion na mestu dana{weg
„Partizanovog“ je neposredno pre toga pobedio ~uvenu ma|arsku „Ujpe{t Do`u“ sa 5:3 pa je
selektor Bo{ko Simonovi} odlu~io da okosnica reprezentacije budu wegovi igra~i: Mihajlovi}, Stojanovi}, Arsenijevi}, Tirnani},
B. Marjanovi}, Vujadinovi}, Najdanovi} i
To{i}. Wima su pridodati \oki}, Hrwi~ek i
Spasojevi} iz „Jugoslavije“, koja je svoj stadion
imala na mestu dana{we „Crvene zvezde“ i
dvojica iz „Sokola“, Jak{i} i Ivkovi}, koji je
svoje igrali{te imao u Top~iderskoj {umi. Jedini igra~ van Savskog venca bio je Markovi}
iz novosadske „Vojvodine“, a wima su se, po{to su do Marseja putovali vozom, tamo pridru`ili „stranci“, Bek, Stefanovi} i Sekuli},
tako|e biv{i igra~i savskovena~kih klubova. Ostalo je istorija, koja ka`e da smo u prvoj
utakmici pobedili reprezentaciju Brazila
sa 1:0, tri dana kasnije Boliviju sa 4:0, a u polufinalnoj utakmici u Montevideu, pred
Fudbalska reprezentacija koja je u Montevideu
1930. godine osvojila tre}e mesto na svetu. Stoje:
prof. dr Andrejevi}, Vujadinovi}, Bek, Stevanovi}, Marjanovi}, Arsenijevi}, Sekuli}; ~u~e: Tirnani}, dr Ivkovi}, Jak{i}, Mihajlovi} i \oki}
100.000 gledalaca, nakon na{eg vo|stva od 1:0,
sudije su ~inile sve ne bi li pomogli doma}inu, pa ~ak i priznali gol nakon {to je lopta
iza{la izvan igrali{ta, a u teren je vratio
jedan policajac. Sudija Rego iz Brazila bio je
toliko pristrasan, radio je {ta je hteo, da na{i rezignirani igra~i kraj utakmice gotovo
vore izme|u ostalog i da se u Beogradu igrao
izvanredan fudbal, na nivou najrazvijenih
fudbalskih zemaqa. Pa, iako tada nije bilo
klupskih takmi~ewa, poput dana{we Lige {ampiona i Lige UEFA, prijateqske utakmice sa
Prvi reflektori u Srbiji, na stadionu
„Jugoslavije“ na Top~iderskom brdu
tridesetih godina pro{log veka
RADNI^KI I CEHOVSKI KLUBOVI
da nisu ni igrali i tako su je izgubili sa 6:1.
Kako se me~ za tre}e mesto nije igrao to su
bronzane medaqe dobile na{a i reprezentacija SAD, {to je prakti~no najve}i reprezentativni uspeh jugoslovenskog (u su{tini srpskog) fudbala.
SVET NA TOP^IDERSKOM BRDU
Iako je taj deo sportske i fudbalske istorije u vreme socijalisti~ke Jugoslavije iz raznih razloga svesno pre}utkivan i „guran pod
tepih“, svedo~anstva o sportskim uspesima i
visokim dometima izme|u dva svetska rata go-
Dvadesetih i tridesetih godina pro{log
veka u Beogradu je u svakom trenutku egzistiralo stotinak fudbalskih klubova. Mnogi od
wih bili su cehovski, pa su svoje klubove
imale ~ak i beogradske {e{irxije, rukavi~ari, frizeri, glumci, tapetari i konobari,
a o masovnijim zanimawima da i ne govorimo. U okviru ove velike fudbalske porodice postojale su i razne druge vrste podela i
podgrupa, a jedna od najmasovnijih bila je
grupa levo orijentisanih – radni~kih sportskih klubova, koja je u proseku brojala dvadesetak, zvani~no u posebnu asocijaciju u~lawenih, klubova. I kao {to je svaki sportski i kulturni klub imao svoju klupsku slavu, ovim klubovima glavna svetkovina bio
je Prvi maj i nadaleko ~uveni Prvomajski
uranci, koji su se ~esto pretvarali u op{tenarodno veseqe, sa fudbalskim turnirom
ili utakmicom kao centralnim doga|ajem,
naj~e{}e u Ko{utwaku ili Top~iderskoj {umi. Jedna od najpoznatijih utakmica ovim
povodom odigrana je na igrali{tu „Sokola“
u Ko{utwaku 1923. godine, pred impozantnih 5.000 gledalaca. Ekipi doma}ina, koji je
tada slavio 20 godina postojawa, suprostavio se kombinovani tim sastavqen od tek
osnovanog „Grafi~ara“ i dve godine starijeg
„Radni~kog“. Najstariji i najugledniji u ovoj
trojci „Soko“ je ovaj susret dobio sa 4:2.
najpoznatijim evropskim ekipama bile su
veoma ~este i privla~ile su na Top~idersko
brdo i po 30-ak hiqada gledalaca, koliko god
ih je moglo stati na tribine tada{wih stadiona BSK-a i „Jugoslavije“. A da na{i klubovi u
to vreme nisu ni malo zaostajali za onim najpoznatijim evropskim govore i rezultati, me|u kojima su najpoznatije pobede BSK-a: nad
pra{kom „Slavijom“ (3:2), „Lester Sitijem“
(3:0), rimskim „Laciom“ (3:0) i „Torinom“ (2:1)
ili „Jugoslavije“ nad „^elzijem“ (6:1), milanskom „Ambrozijanom“ (4:1) i budimpe{tanskim
„Ferencvaro{em“ (4:3). I to sve samo u jednoj
– 1937. godini (za koju smo na{li podatke).
Neka ostane zabele`eno i da je najve}a poseta na jednoj utakmici iz toga vremena zabele`ena 1939. godine, kada je na stadionu BSK-a
gostovala reprezentacija Engleske i od reprezetacije Jugoslavije izgubila sa 2:1, a me~ je
pratilo 35.000 gledalaca.
Pore|ewa sa dana{wim fudbalom i renomeom gostiju koji nam dolaze neizbe`na su, a
rezultati postignuti u tim me~evima govore
vi{e od bilo kakvih zakqu~aka.
19
OD SOKOLSKE MATICE
DO STAROG DIFA
Izuzev sportskih klubova, u kojima su se
okupqali aktivni sportisti u pojedinim
sportovima, drugi stub sporta u Srbiji pre i
izme|u dva svetska rata ~inile su sokolske
dru`ine koje su bile baza masovnog sporta i
sportske rekreacije, negovawa sportskog duha i propagirawa zdravog i sportskog `ivota. Sokolske dru`ine bile su prakti~no i
prva sportska dru{tva kod nas, naj~e{}e za
telove`bu (gimnastiku) i druge bazi~ne sportove, oko kojih su se okupqali i drugi sporti-
sti i sportski radnici. Posle Drugog svetskog
rata ove sportske organizacije nasledila su
Dru{tva za telesno vaspitawe „Partizan“, a u
sklopu ~uvenih SOFK-i (Savezi organizacija
za fizi~ku kulturu), asocijacija koje su objediwavale sve sportske subjekte od op{tinskih
do dr`avnog nivoa. Posledwih godina wihovi ulogu preuzeli su Sportski savezi, pa tako
i mi imamo Sportski savez Savskog venca, orijentisan prevashodno na {kolski i masovni
sport i sportsku rekreaciju.
Elem, uloga predratnih sokolskih organizacija bila je veoma bitna, pa je tako nakon mno-
go priprema 1929. godine polo`en kamen temeqac za velelepnu zgradu prve sportske institucije u Srbiji. Bila je to zgrada Sokolskog
doma „Matica“ u Deligradskoj ulici, prakti~no centrala svih sokolskih i sportskih organizacija. Zgradu je projektovao arhitekta Momir Korunovi}, biv{i fudbaler „Sokola“, a kamen temeqac polo`io je Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, koji je sam za izgradwu ovog doma
li~no prilo`io 100.000 tada{wih dinara.
Zgrada je zvani~no otvorena januara 1936. godine i bez obzira na dru{tvene sisteme u kojima je postojala, sve vreme je bila i ostala
`ila kucavica beogradskog, srpskog i jugoslovenskog sporta, jer pored sportskih sadr`aja
koji su u woj sme{teni, tu se nalaze i prostorije brojnih sportskih saveza i udru`ewa. Decenijama se tu nalazio i Dr`avni institut za
fizi~ku kulturu (skra}eno DIF) od ~ega je
ostao i dana{wi naziv Stari DIF, a tu je po~eo i jedno vreme iskqu~ivo u tim prostorijama radio i dana{wi Fakultet za fizi~ko
vaspitawe, kao i druge obrazovne ustanove
sportskog profila.
FUDBAL KAO JEZGRO
MASOVNOG SPORTA
Danas na Savskom vencu postoji sedam fudbalskih klubova, od kojih su na`alost, dva tu
samo na papiru, jer „Brodarac“ svoje igrali{te ima preko Save, na Novom Beogradu, a „Slavija“ ga i nema, nego igra „gde stigne“.
Pre Drugog svetskog rata fudbal je bio mnogo popularniji i mnogo vi{e se igrao onako
amaterski „za du{u“, a svoj regeistrovan ili
neregistrovan klub imala je gotovo svaka ulica, svaki kraj, svako zanatsko udru`ewe, ~ak i
20
pripadnici nekih nacionalnim mawina u Beogradu. Na Savskom vencu je, na primer, 30-ih
godina pro{log veka bilo na desetine klubova
koji su se aktivno takmi~ili, ra|ali se, osnivali i nestajali, okupqaju}i kroz svoje ~lanstvo, bilo kao igra~e, ~lanove uprave ili
simpatizere, gotovo svo mu{ko stanovni{tvo
dela Beograda koji danas nazivamo Savskim
vencem. Pored toga, ve}ina klubova bili su u
su{tini dru{tva, koja su imala i svoje kulturne dru`ine; hor, orkestar, dramsku, recitatorsku, literarnu i druge sekcije. U tom smislu organizovani su i razni klupski kulturni
programi i skupovi, ~iji je vrhunac bila klupska slava koju je imao svaki klub.
Osim onih najve}ih: BSK-a i „Jugoslavije“,
koje su nasledili „Partizan“ i „Crvena zvezda“, kao i dana{weg BASK-a, koji je pod imeno
„Soko“ bio prvi klub u tada{woj Srbiji, jo{ u
prvim decenijama dvadesetog veka postojali
su i danas postoje}i: „Slavija“, „Grafi~ar“ i
„@elezni~ar“, kao i desetine drugih. Samo u
Savamali bilo ih je nekoliko: BTO, BTP, „Borac“, „Senegalac“, „Savamalac“ i wegov veliki rival „Olimpija“ (u kojoj je ponikao ~uveni
Mo{a Marjanovi}), „Osvetnik“, „Ruski“ i „Rusija“ koji su svoja igrali{ta imali u Bara Veneciji. Na potezu kojim danas ide auto-put bili
su: „Heroj“ i „Ortopedija“, „Hajduk“, „Guberevac“ i
mnogi drugi koji su vremenom mewali imena,
spajali se i razdvajali.
Na Sewaku, Dediwu i Top~iderskom brdu bilo je jo{ nekoliko klubova: „Viktorija“, „Dediwe“, „Br|anin“, „Sparta“, „Gardist, „Oficirski“ i drugi.
O nekima od wih mo`ete ne{to pro~itati na
stranicama koje slede.
Rajko Miti} posti`e pobedonosni gol
u utakmici Jugoslavija – Engleska (1:0),
1954. godine na Stadionu JNA
CELA KARIJERA NA SAVSKOM VENCU
RAJKO MITI] ro|en je u Dolu kod Bele Palanke 1922. godine, a u Beograd je do{ao jo{
kao dete i od tada pa do nedavno ~itav `ivot
i bogatu sportsku karijeru proveo je na Savskom vencu.
Jo{ kao de~ak po~eo je da igra fudbal u tada{wim ni`erazrednim klubovima: „Ko{utwaku“, „Admiri“ i „@eqezni~aru“, da bi kao
18-godi{-wak bio zapa`en i 1940. godine pristupio u {ampionski BSK, u to vreme jedan od
dva najboqa srpska kluba, koji je svoj stadion
imao na Top~iderskom brdu, na mestu dana{weg
stadiona „Partizana“. Odmah po zavr{etku
Drugog svetskog rata pozvan je u novoosnovanu
„Crvenu zvezdu“, za koju je u narednih 12 godina odigrao 572 utakmice i postigao 262 gola,
osvojiv{i pritom po {est titula dr`avnog
prvaka i Kupa Jugoslavije.
Za reprezentaciju Jugoslavije Rajko Miti}
je, izme|u 1946. i 1957. godine, odigrao 59
utakmica i postigao 32 gola, u~estvuju}i sa reprezentativnom selekcijom na dve Olimpijade (1948. i 1952.) i dva Svetska prvenstva (1950.
i 1954.), postav{i u me|uvremenu, kako zbog
sjajne igre ali i zbog fer i korektnog dr`awa,
jedna od na{ih najve}ih fudbalskih legendi.
Odbijaju}i brojne primamqive inostrane ponude usput se {kolovao i diplomirao na DIFu, ali i na Vi{oj trenerskoj {koli u Kelnu, da
bi se po zavr{etku fudbalske posvetio trenerskoj karijeri. Sedam godina (od 1960. do
1966.) je kao trener radio u „Crvenoj zvezdi“,
sa kojom je osvojio jednu duplu krunu (prven21
stvo i kup) da bi potom, od 1966. godine preuzeo i do 1970. vodio reprezentaciju Jugoslavije, koja je upravo pod wegovim vo|stvom postigla neke od najve}ih uspeha u svojoj istoriji, poput drugog mesta na Evropskom prvenstvu
u Italiji.
Nakon zavr{etka trenerske karijere bavio
se sportskim novinarstvom u listu „Sport“, reviji „Tempo“ i drugde, uvek ostaju}i uz sport,
fudbal i svoju „Zvezdu“. Rajko Miti} zvani~no
je progla{en za prvu Zvezdinu zvezdu, a svojom celokupnom karijerom i pona{awem jo{
za `ivota je postao jedna od najve}ih fudbalskih i sportskih legendi koje smo imali. Ceo
`ivot, sve do nedavnog odlaska, proveo je na
Savskom vencu, gde je uvek bio rado vi|en gost
na svim sportskim skupovima, kojima je svojim
dostojanstvom i imenom, na koje nikad nije pala ni jedna jedina senka, podigao nivo svakog
doga|aja kojem bi prisustvovao.
„GRAFI^AR“
NA TOP^IDERSKOJ ZVEZDI
Osnovan 1921. godine kao klub beogradskih
grafi~kih radnika BRSK (Beogradski radni~ki sportski klub) „Grafi~ar“ zvani~no je postao ~lan Jugoslovenskog nogometnog saveza godinu dana kasnije, kada se i ukqu~io u zvani~na takmi~ewa. Iako mu od po~etka nije ba{
i{lo najboqe, strpqivo je i postojano gradio
svoj ugled, napreduju}i usput i u fudbalskoj
hijerarhiji, sve do predratnog Prvog razreda.
„Grafi~ar“ je pored sportskog kluba oduvek
na neki na~in bio i reprezent uglednog sindikata grafi~kih radnika, a istovremeno i
wegov kulturni klub, neguju}i u okviru sportskog dru{tva i druge sportove, od kojih su do
22
Tim „Grafi~ara“ iz 1931/32. godine: Svetozar Raji}, Stevan Musi}, Stevan Berberovi}, Du{an Nikoli}, Mihajlo Berberovi}, Todor Popovi}, Branislav Vu~kovi}, Pavle Mihajlovi}, Nikola Duki}, Marjan Jovanovi},
Aca Petakovi}, Bo{ko Kosti}. ^u~e: Milan Stojanovi}, Bora Petkovi}, Gustav Mut, de~ak Mikica, Bogoqub
Petkovi} i Milo{ Stefanovi}
danas, kao jedni od najpoznatijih u svojoj bran{i, ostali vesla~i i {ahisti.
„Grafosi“ sa Top~iderske zvezde od samih
po~etaka imaju svoju qubi~astu klupsku boju,
kao i igrali{te i klupski restoran nedaleko
od Top~iderske zvezde, tako da su vremenom
postali sinonim i prva asocijacija na ovaj
deo Top~iderskog brda i Sewaka.
Kako je klub u predratnom periodu bio jedan
od najaktivnijih u okviru Radni~ko-sportske
zajednice to je ve} 1945. godine obnovio svoj
rad, a jedna od bitnih godina u wegovoj uzor-
noj klupskoj istoriji je 1964. godine kada se
fuzionisao sa „Slogom“, a od tada ima i lepo
malo igrali{te na jednom od najlep{ih mesta
u Beogradu.
Proslaviv{i u me|uvremenu i 85 godina ponosnog postojawa „Grafi~ar“ je postao jedan
od najuglednijih tzv. „malih“ beogradskih klubova koji se svih tih decenija naj~e{}e takmi~io u elitnom beogradskom rangu, uglavnom
sa isto tako starim i uglednim beogradskim
klubovima, sa kojima i danas igra u Srpskoj
ligi – Grupa „Beograd“.
^ITAV VEK U BARA VENECIJI
Sport klub „@eqezni~ar“ (kasnije je Q pre{lo u L) osnovan je 1926. godine, na icicijativu ~inovnika @eqezni~ke direkcije u Beogradu. Pre Drugog svetskog rata imao je svoje igrali{te koje se zvalo „Kod {est topola“, sa improvizovanim i delimi~no pokrivenim tribinama (za upravu i elitne goste) na prostoru
dana{weg Sajma. Prvi predsednici kluba bili su: industrijalac \or|e Kosti} i in`ewer
Dimitrije Naumovi}, sekretar Bora Jovanovi}, a me|u ~lanovima uprave bio je i ~uveni
industrijalac \or|e Vajfert.
Nekoliko sezona pred Drugi svetski rat
klub je igrao u najvi{em rangu Beogradskog
podsaveza. Posle rata obnovio je rad odmah
1945. godine, da bi se potom fuzionisao sa
„Brodarcem“, a 1947. promenio ime u „Signal“,
a odmah slede}e godine uzeo svoje staro ime,
sada sa L umesto Q. Po~etkom pedesetih godi-
Tim „@eqezni~ara“ iz tridesetih godina pro{log veka, na igrali{tu „Kod {est topola“. Stoje s leva: B.
Milovanovi}, M. Mini}, D. Filipovi}, M. Tirnani}, B. \or|evi}, M. Cveti}, P. Artiko, D. Nikoli}, @.
Stojkovi}, P. Arsi} i A. Bro}i}
SPORTSKI I KULTURNI KLUB
Kao i gotovo svi sportski klubovi po~etkom dvadesetog veka, pa sve do Drugog svetskog rata, kada se taj obi~aj polako gubi, i
„@eqezni~ar“ je imao brojnu sportsku ali i
kulturnu porodicu.
U raznim periodima wegove istorije bilo je tu i kulturno dru{tvo, sa horom, orkestrom, literarnom, recitatorskom i diletantskom (amaterskom) pozori{nom grupom,
a pored fudbalera bili su tu i ma~evaoci,
rva~i, atleti~ari, strelci, gimnasti~ari i
drugi sportisti.
U novije vreme u sklopu ovog uglednog
sprotskog dru{tva kao najpoznatiji i najtrofejniji u ovom sportu u nas ostao je ma~evala~ki klub, a tu su jo{ i {ahisti, odbojka{i,
rukometa{i, ko{arka{i i drugi sportisti,
dok su se „kulturwaci“ odavno izdvojili u
svoje zasebno kulturno-umetni~ko dru{tvo.
na, zbog izgradwe beogradskog sajma, seli se
ne{to ni`e u Bara Veneciju, gde i danas ima
lep mali stadion, pored Gazele.
Na „@eqinom“ igrali{tu koje je decenijama
bilo prekriveno {qakom i po tome bilo
jedno od najpoznatijih u gradu, decenijama su
svoje utakmice i pre i posle rata igrali brojni savskovena~ki klubovi koji svoj teren nisu imali. No, kada su se „Simplonci“, kako su
ih kasnije prozvali, domogli republi~kog ranga takmi~ewa (jedno vreme igrali su ~ak i u
Drugoj saveznoj ligi) umesto {qake postavqena je travnata podloga, a time su, radi o~uvawa „trave“ i brojni klubovi koji su tu igrali
svoje utakmice morali prona}i drugo igrali{te.
23
OTMENI BSK „BR\ANIN“
Da je pre`iveo Drugi svetski rat Beogradski sport klub „Br|anin“ bio bi jedan od najstarijih u na{em gradu. Osnovan 1911. godine
na padinama Top~iderskog brda prema Sewaku, nakon prekida za vreme Prvog svetskog rata ovaj klub je rad obnovio 1919. godine i sve
do {estoaprilskog bombardovawa, koje ga je
zateklo na petom mestu Prvog A razreda Beogradskog nogometnog podsaveza, bio je jedan
od najorganizovanijih i najpopularnijih u
gradu.
Klupska boja bila mu je crveno-crna, a pored
seniorskog i juniorskog kluba imao je i sekcije za plivawe, vaterpolo i hazenu (prete~a `enskog rukometa). Na ~elu kluba decenijama je
bio jedan od najuglednijih beogradskih sportskih radnika toga doba, advokat Svetislav Panajotovi}, a zaslu`ni ~lanovi bili su jo{ i:
S. Joksimovi}, Stan~ulovi} i in`ewer A. \or|evi}. Adresa kluba i mesto gde su se wegovi
~lanovi okupqali bili su u kafani „Milan
Toplica“, a svoje utakmice su uglavnom igrali „Kod {est topola“.
Kako je u svojim redovima uglavnom okupqao
gospodu iz gra|anskog sloja i elitnog dela Beograda „Br|anin“ posle Drugog svetskog rata nije mogao nastaviti daqe delovawe.
NAJPOZNATIJI „BORAC“
Od 1926, kad se u beogradskom fudbalu pojavio prvi „Borac“, ovo ime nosilo je dosta klu-
Fudbaleri, hazena{ice i uprava „Br|anina“ tridesetih godina pro{log veka.
24
bova, pa i danas u Beogradu i okolini postoje
tri kluba istog naziva (u Zemunu, Progaru i
Ostru`nici). Onaj prvi, me|utim, osnovan 1926.
iako odavno nepostoje}i, ostao je najve}i i
najzna~ajniji „Borac“ u beogradskoj fudbalskoj istoriji. A taj klub osnovan je i postojao
je na Savskom vencu 15 godina, treniraju}i i
igraju}i svoje utakmice na igrali{tu „@eqezni~ara“, na mestu dana{weg restorana „[est
topola“. U to vreme, najve}i uspesi bili su mu:
osvojena titula u Drugom razredu – Grupa „Sava“ 1937. i u Prvom B razredu godinu dana kasnije, da bi, od tada pa do po~etka Drugog svetskog rata, bio stalni ~lan elitnog Prvog raz-
zionisao se sa beogradskim „Radni~kim“ i,
prihvativ{i wegovo ime, prakti~no nestao sa
fudbalske scene.
SA MOSTARA NA LION
^lanovi uprave i igra~i predratnog „Borca“, tridesetih godina XX veka, stoje s leva: Slavko Radovanovi}, „Tantuz“, Moma, Jaroslav Kasapovi}, Nikola Markovi}, Dimitrije Tarbuk, ]orkovi}, Aleksandar Damjanovi} i Svetislav Igwatovi}. ^u~e:
Slobodan Bukumirovi}, Milenko Stefanovi}, Pribislav Simi}, Dimitrije „Puz“ Spasojevi}.
U kraju oko Mostara (dana{we Mostarske
petqe), koji je takav naziv dobio zbog mosti}a
koji je tu prelazio preko Mokrolu{kog potoka koji se ne{to ni`e preko Bara Venecije
ulivao u Savu, izme|u 1921. i 1935. postojao je
solidan fudbalski klub po imenu „Hajduk“, sve
vreme ~lan tada kvalitetnog Drugog razreda.
Zanimqivo je da }e ovaj klub u fudbalskoj
istoriji ostati zapam}en pre svega po tome
{to je poslu`io kao osnova za osnivawe jednog drugog popularnog beogradskog kluba „Hajduka“ sa Liona.
Neko iz uprave onog starog, savskovena~kog
„Hajduka“, naime, sa~uvao je opremu biv{eg kluba: dresove, sportske legitimacije, zna~ke i
sli~no, {to je, kao po~etni kapital, prevagnulo u trenutku kada su Lionci dve godine kasnije, osnivali svoj novi klub, sa~uvav{i ime
do danas, a promeniv{i samo klupske boje iz
zeleno-belih u crveno-bele, ve} pri prvoj promeni one prvobitno nasle|ene prve garniture dresova.
vali ruski in`eweri arhitekture, ali i kroz
druga umetni~ka dela.
Ruski emigranti u Beogradu ubrzo otvaraju
i Dom ruske kulture, a u okviru wega i razne
kulturne i sportske klubove i sekcije. Jedan
od wih bio je i „Ruski“ Sport Klub, osnovan
1921. godine koji je u jugoslovenski nogometni savez u~lawen 1924. „Ruski“ SK igrao je u
svim rangovima takmi~ewa beogradskog podsaveza, naj~e{}e u Drugom, ali i deset godina
u Prvom razredu, gde je tri puta osvajao drugo
mesto u svojim takmi~arskim grupama. Klupske boje „Ruskog“ bile su belo-plavo-crveno, a
igrali{te na kom je igrao svoje utakmice nalazilo se u Bara Veneciji. Osim fudbala imao
je i lako-atletsku, boks, tenis i pliva~ku sekciju. Predsednik kluba bio je Leonid Gavrilenkov, potpredsednici Pavle Kazarinov i
\or|e Mejer, a blagajnik Nikola Litvinov.
Klub je brojao oko 200 ~lanova, me|u kojima
se 1940. godine izdvojila jedna struja koja je
osnovala poseban klub nazvav{i ga „Rusija“,
koji je u~estvovao u nedovr{enom prvenstvu
„RUSKI“ SK I FK „RUSIJA“
reda. Posle rata obnovio je rad ve} 1945. kao
Fuskulturno dru{tvo sindikata tekstilnih
radnika – „Borac“. U prvom posleratnom prvenstvu Beograda, kao jedan od ukupno 15 klubova u gradu, osvojio je ~etvrto mesto, iza „Metalca“ (dana{wi OFK Beograd), „Crvene zvezde“ i „Beograda“. U prole}e 1946. promenio je
ime u „Tekstilac“, a ve} u jesen iste godine fu-
Be`e}i od Oktobarske revolucije pred kraj
Prvog svetskog rata u Srbiju, a najvi{e u Beograd, sti`e i oko 10.000 Rusa. Kako se radilo
mahom o pripadnicima imu}nijeg, najobrazovanijeg i najelitnijeg stale`a oni sa sobom
donose i kulturu koja }e ubrzo obogatiti tada{wu Srbiju, o ~emu i danas stoje brojni dokazi, pre svega kroz zgrade koje su projekto-
Ekipa „Ruskog“ SK polovinom dvadesetih
godina pro{log veka
25
prekinutom {estoaprilskim bombardovawem
1941. godine posle ~ega oba ruska kluba, kao i
mnogi drugi, prestaju sa radom.
Kao dru{tva izrazite antikomunisti~ke
orijentacije, posle Drugog svetskog rata ovi
klubovi, iz razumqivih razloga, nisu mogli
ni pomisliti da obnove svoj rad.
„OLIMPIJA“ SA MO[OM
Me|u brojnim klubovima koji su izme|u
dva svetska rata egzistirali na teritoriji
dana{weg Savskog venca bila je i „Olimpija“, klub savamalskih sredwo{kolaca, koji je
pomagalo i tada{we Ministarstvo narodnog zdravqa, a osnovan je 1919. godine. Kao
i mnogi drugi u to vreme, svoje igrali{te
imao je u Bara Veneciji. „Olimpija“ je imala
svetlo plave dresove i sve vreme igrala je
u tada{wem Drugom razredu. U istoriji na{eg fudbala osta}e upam}ena pre svega po
~iwenici da je u woj prvih nekoliko godina
igrao jedan od najboqih srpskih fudbalera
svih vremena Blagoje – Mo{a Marjanovi},
koji }e fudbalsku slavu kasnije ste}i igrama u BSK-u i reprezentaciji Jugoslavije.
26
„GVO@\AR“ IZ SAVAMALE
Na inicijativu trgova~kih pomo}nika, prete`no gvo`|arske struke, koji su mahom ~inili i igra~ki kadar, u kraju oko Kara|or|eve
ulice je 1924. godine osnovan Beogradski
sport klub „Gvo`|ar“ koji je godinu dana kasnije postao i ~lan Jugoslovenskog nogometnog
saveza i odmah potom i prvak Tre}eg razreda
– Grupe „Sava“, Beogradskog podsaveza.
Najve}i uspeh klub je ostvario plasmanom u
Prvi B razred Beogradskog podsaveza, u kom je
igrao do ratom prekinutog prvenstva 1941. godine. „Gvo`|ar“ nikad nije imao svoje igrali{te, nego je utakmice kao doma}in igrao na
nekom od terena u Bara Veneciji ili na mestu
dana{weg Beogradskog sajma, a imao je jaku upravu koja mu je obezbe|ivala pristojan `ivot.
Predsednik kluba najdu`e je bio je Bo`idar
Bo`i}, potpredsednici Milan Markovi} i
Du{an Mili}, sekretari Bo`a Maksimovi} i
Voja Petrovi}, blagajnici Dragoqub Jani} i
Milan Milenkovi}, ekonom Qubomir Zari},
a u upravi kluba bili su jo{ i: Gaja Petrovi}
i Veqa Jovanovi}. Nadzorni odbor ~inili su:
Milovan Go|evac, Josip Levar i Vojislav Keserovi}.
Posle Drugog svetskog rata klub nije nastavio sa radom, a isto ime po~etkom pedesetih
godina nosio je Fudbalski klub „Sin|eli}“,
~ije ime u to vreme nije odgovaralo vlastima.
Ekipa „Gvo`|ara“ s leva na desno: D. Milovanovi}, Simi}, Milivojevi}, Stojanovi}, B. Maksimovi},
Milovanovi}, Vilotijevi}, M. Maksimovi}, Jovanovi}, M. Jovanovi} i Mari~i}
PO UZORU NA BE^KU „ADMIRU“
Na inicijativu Borivoja Stanojevi}a na
Savskom vencu je 1928. godine osnovan BSK
(Beogradski sportski klub) „Admira“, klub
trgova~kih pomo}nika i name{tenika, dobiv{i ime po tada ~uvenom be~kom klubu. U Beogradski fudbalski podsavez klub je u~lawen
godinu dana kasnije, od kada se redovno takmi~i, najdu`e u Drugom razredu – Grupa „Sava“.
Najve}i uspeh „Admira“ je ostvarila u nedovr{enom prvenstvu 1940/41. godine kada je jesewu sezonu zavr{ila na drugom mestu. Na dan
po~etka prole}nog prvenstva, 6. aprila, Nemci su bombardovali Beograd, posle ~ega „Admira“ vi{e nije nastavila rad.
Predsednik ovog kluba, koji nije imao svoje
igrali{te i utakmice je igrao na terenima u
Bara Veneciji ili kod Restorana „[est topola“, bio je geometar Predrag Jovanovi}, po~asni predsednik, vlasnik {tamparije, Milan
Cvetanovi}, sekretari trgova~ki pomo}nici
Nikola Beli} i Jovan Skenxi}, a jedno vreme
tu je igrao i kasnije ~uveni Rajko Miti}.
„SENEGALAC“ U SAVAMALI
Te{ko je odgonetni {ta je ~lanove Dru{tva
beogradskih trgova~kih pomo}nika 1928. godine inspirisalo da svom tek osnovanom fudbalskom klubu daju ime „Senegalac“ i vaqda u
skladu sa time izaberu ni{ta mawe neobi~nu
Ekipa „Admire“ s leva na desno: L. Spasojevi}, N. Dejovi}, S. \or|evi}, V. [oli}, Rajko Miti},
N. Nikoli}, M. Raki}; dowi red: J. Skenxi}, P. Gvozdi} i S. Dragojlovi}
BSK „Senegalac“, stoje sleva: predsednik Skoki},
\or|evi}, Peruni~i}, Ili}, Obradovi}, Bo`i}, Ra|enovi}, Gagi}, Krsti}, Petrovi} i potpredsednik
Perih, dok je ime golmana koji le`i ispred wih
ostalo nepoznato.
crveno-zelenu kombinaciju klupskih boja. Igraju}i uglavnom u tre}em i ~etvrtom razredu
Beogradskog fudbalskog podsaveza „Senegalac“
najve}i uspeh ostvaruje osvajawem prvog mesta u Tre}em razredu 1935. godine da bi nakon
toga promenio ime u Sport klub BTO (Beogradska trgova~ka omladina). Posledwe godine svoga postojawa, do po~etka Drugog svetskog rata
BTO provodi u Drugom razredu – Grupa „Sava“.
Klub je delovao u Savamali, u Kara|or|evoj
ulici, a svoje je utakmice igrao u Bara Veneciji i pripadao je grupi klubova Radni~kosportske zajednice. Imao je prvi i drugi (rezervni) tim i ukupno oko sto ~lanova, a na ~elu kluba bili su: predsednik Branislav Skoki}, potpredsednik Jovan Perih, sekretar Jevrem Avramovi} i ~lanovi Uprave: G. Memedovi}, R. Anastasijevi}, R. Radovanovi}, i K. Lero, koji su najvi{e i pomagali klub.
27
uzev{i postepeno primat i ~lanove u trgova~kom cehu.
Predsednik Beogradskog trgova~kog podmlatka, o kome nema mnogo podataka u sportskoj istoriji, bio je Veqa Vla{kovi}, po~asni
predsednik Milo{ Stojanovi}, sekretar Radovan Stoi~i} i blagajnik Dragi} Mom~ilovi}.
ORTOPEDSKI „HEROJ“
Fudbalski klub „Heroj“ osnovan je 1925. godine u kraju izme|u Vukovog spomenika i Starog |erma, da bi se 1935. godine, zadr`avaju}i
svoje ime, fuzionisao sa „Triglavom“, a 1937.
i sa „Ortopedijom“ – klubom name{tenika tada{weg Ortopedskog zavoda (dana{we „Rudo“),
preseliv{i se na weno igrali{te u ulici
Fran{a D’Eperea. Tako oja~ani „Heroj“ u kome
je neko vreme igrao i in`. Slavko Milo{evi}
(kasnije jedan od na{ih najuspe{nijih trenera, koji je vodio „Crvenu zvezdu“, ciri{ki
„Grashopers“ i reprezentaciju Jugoslavije)
uspeva da u|e u Prvi B razred, u kojem ga rat
zati~e na drugom mestu. Po oslobo|ewu, obnavqa rad 1948. godine i sve do 1971. je na Savskom vencu, kada je zbog izgradwe auto-puta
prinu|en da napusti svoje dotada{we igrali{te i preseli se u Jajince, gde i danas postoji, a da ni ve}ina starosedelaca ovog vo`dova~kog naseqa (nekad sela) ne zna za wegovu
zvezdarsko-savskovena~ku istoriju.
BEOGRADSKI TRGOVA^KI
PODMLADAK
Ovaj klub osnovan je 1925. godine kao fudbalska sekcija dru{tvene i kulturne organizacije koja se zvala Beogradski trgova~ki podmladak, inicijativom Danila ^api}a. Klub su
mahom ~inili trgova~ki pomo}nici, a imao je
prvi i dva rezervna tima i igrao u najni`em
^etvrtom razredu beogradskog podsaveza.
Klub se nakon nekoliko godina postepeno
ugasio, a posebno je bio „ugro`en“ kada se u
istom kraju oko Kara|or|eve ulice pojavio
„Senegalac“, klub iz istog – trgova~kog ceha,
koji }e kasnije promeniti naziv u BTO, pre28
DIPLOMATE OSNOVALE
PRVI TENIS KLUB
Prvi tim BTP. stoje s leva na desno: P. Milo{evi},
D. Bogdanovi}, V. Ili}, D. Zdravkovi} i B. Andri};
kle~e: B. Nax, M. Zaistakis i M. Bogdanovi}; sede:
M. Ili}, S. Risti} i S. Marjanovi}
Dok se tenis u razvijenijem delu sveta uveliko igrao jo{ u devetnaestom veku kod nas se
stidqivo prvi put pojavio 1903. godine, kada
je Prvo srpsko velosipedsko dru{tvo osnovalo svoju Tenis sekciju, ~iji je predsednik bio
ministar u penziji dr Sl. Grui}. Od te sekcije
je 1919. godine nastao tenis klub „[umadija“,
koji je svoje terene imao ispod Kalemegdana, a
I NAUKA O FUDBALU
Koliko se po~etkom dvadesetog veka sportu i fizi~koj kulturi studiozno pristupalo najslikovitije pokazuje deo op{irnog teksta, koji sa medicinskog stanovi{ta, pod naslovom
„Nogomet“, tretira bavqewe fudbalom, a koji je u tada{wem „Sportskom almanahu“ objavio
pukovnik D. T. Nikolajevi}.
„...Kod nas je u zemqi, blagodare}i nekulturnosti u pogledu fizi~kog vaspitawa omladine,
pu{teno na voqu, da svaki radi t.j. igra fudbal i u~estvuje po utakmicama, bez obzira na
fizi~ku kulturu doti~noga. Lekari fiziolozi izneli su ta~na i utvr|ena fiziolo{ka mi{qewa o tome i tu nema vi{e lutawa.
Organizam fizi~ki neobra|en t.j. onaj koji nije na medicinsko-nau~nom sistemu obra|en
do svoje 16. god., nesme da se baci na utakmice futbala. Samo obra|en organizam, stvoren
fizi~kom kulturom kao „realan atlet“ mo`e igrati taj te`ak sport. I mada futbal kao „igru“
treba po~eti od rane mladosti (od 12 godina), to mora biti kao de~ija igra i kao dodatak
onim fizi~kim ve`bawima koja imaju da stvore „tip atlete“ do zavr{ene 16 godine. Kad je
organizam tako fizi~ki obra|en, onda se sa lako}om i bez ikakve opasnosti po isti, mo`e
baciti na taj sport, gde }e doti~ni pomo}u wega samo odr`avati ono {to je fizi~kom kulturom ve} dobio dotle...“
poslanik u Beogradu Ademar Delkoan, a ~lanovi uprave bili su: dr Vindeker, savetnik Nema~kog poslanstva, Vladimir Korec, sekretar
^ehoslova~kog poslanstva, grof Teleki, sekretar Ma|arskog poslanstva, otpravnik poslova
Poslanstva [vajcarske Jenler i ^arl Ble`nej
Vide, konzul Engleske.
Diplomatski tenis klub imao je svoje teniske terene pored „Zvezdare“, kako je tada nazivana prva Astronomska opservatorija u Kara|or|evom parku (tek 1932. godine izgradwom
nove opservatorije na brdu do tada zvanom Veliki Vra~ar i to brdo i kraj oko wega, a kasnije i op{tina Zvezdara dobi}e to ime). Iako je
bio nepristupa~an za ~lanove sa strane, Di-
plomatski tenis klub je imao velike zasluge
za razvoj tenisa u Beogradu, jer su svi wegovi
~lanovi imali iskustva u bavqewu ovim
sportom, tako da su ovaj klub i wegovi ~lanovi, po mnogo ~emu (sportska oprema, pravila,
maniri, teniska moda itd.) u su{tini bili i
prvi propagatori ovog sporta.
^lanovi Diplomatskog tenis kluba igrali
su povremeno me|uklupske utakmice (kako se to
tada zvalo) sa „[umadijom“ i „Beogradom“, pobe|uju}i ispo~etka lako, pa potom sve te`e. Kako
su u ovim klubovima stasavali pravi sportisti, dok su se diplomate i daqe (kao i danas)
tenisom bavile vi{e rekreativno, to su i ovi
me|uklupski susreti bivali sve re|i.
Kraqica Marija na teniskom turniru
~lanovi su bili iz najotmenijih i najbogatijih
beogradskih porodica, me|u kojima naravno,
i ve}ina onih sa teritorije dana{weg Savskog venca.
Prvi tenis klub za „{iru publiku“ – Beogradski tenis klub „Beograd“ osnovali su studenti iz, tako|e, vi|enijih i uspe{nijih porodica, tek 1926. godine. Ovaj klub je svoje terene imao na Ta{majdanu.
U su{tini, prvi pravi tenis klub u Beogradu
osnovan je neposredno posle Prvog svetskog
rata, 1918. godine, a osnovali su ga ~lanovi
diplomatskog kora u Beogradu. Wegovi ~lanovi su mogli biti samo predstavnici stranih
dr`ava na na{em Dvoru. Osniva~ i predsednik Diplomatskog tenis kluba bio je belgijski
Zajedni~ki snimak ~lanova tri beogradska tenis kluba sa jedne „me|uklupske utakmice“,
krajem dvadesetih godina pro{log veka
29
PIONIRI NA[E KO[ARKE
Iako se za ko{arku, zahvaquju}i brojnim
osvojenim trofejima, s punim pravom govori
da je na{ „nacionalni“ sport, malo je poznato
da se ona kod nas pojavila jo{ tridesetih godina pro{log veka i o tom se periodu vrlo malo zna.
Igrom slu~aja i ovaj na{ „zlatni“ sport pojavio se na Savskom vencu. Evidentna je, naime, ~iwenica da su pioniri ko{arke kod nas
u~enici Gimnazije „Kraq Aleksandar“ sa Top~iderskog brda (danas se u toj zgradi nalazi
Vojna gimnazija), odnosno wihov profesor telove`be i trener Milan Vukoti}.
On je ko{arku prvi put video na Olimpijadi u Minhenu 1936. i odmah potom „doneo“ je u
svoju {kolu, koja je tada bila jedna od najelitnijih i najnaprednijih. Ubrzo potom ova gimnazija postaje jedan od ko{arka{kih centara
(drugi je bio Sokolski dom Beograd „Matica“
– kasnije Stari DIF, u kom se ko{arka tako|e
igrala), pa ~ak i prva dobija nagnute stubove
umesto vertikalnih, na koje su se igra~i ~esto
povre|ivali.
Ve} 1938. godine ko{arka{ka ekipa ove gimnazije osvaja prvo mesto na Sredwo{kolskim
igrama i reprezentuje na{u zemqu na Svesokolskim igrama u Pragu. Na{a ekipa tamo gubi
sve tri utakmice (od ^e{ke, Poqske i Bugarske), jer prvi put igra na parketu, klizaju}i se
po wemu u neadekvatnoj obu}i, pa igra~i, poku{avaju}i da se nekako „spasu“, izuvaju cipele
i potom, igraju}i bosi, svi redom dobijaju `uqeve i rane na nogama.
Ipak, nimalo obeshrabreni i godinu dana
iskusniji, svoju dominaciju kod nas gimnazijalci sa Top~iderskog brda potvr|uju i 1939.
30
Ko{arka{ki prvaci na fudbalskom terenu: Trajkovi}, Sokolovi}, trener Vukoti},
R`evski, Stojkovi} i ^akarevi} (~u~i), 1939. godine
godine, osvajawem Sredwo{kolskog prvenstva,
pobedom u finalu protiv Tre}e mu{ke gimnazije, osvojiv{i tom prilikom Pehar Kraqa Petra Drugog. Zanimqivo, i ovo prvenstvo igrano je na Savskom vencu, na delu terena SK „Jugo-
slavija“ (gde je sad stadion „Crvene zvezde“).
Prvenstvo se igralo ko`nim loptama na {nirawe, ko{evi su bili postavqeni ispred tribina, na zemqano-travnatom terenu, na kojem
su linije bile obele`ene kre~om.
Izdava~: Gradska op{tina Savski venac, Odeqewe za dru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samoupravu – Odsek za informisawe
Suizdava~: Udru`ewe za za{titu ambijentalne celine Savamale
Autor i urednik: Du{ko Antoni}
Ure|iva~ki odbor: Du{an Din~i}, Nenad Preli}, Aleksandar Pavlovi}, Aleksandar Jankovi}, Mijodrag Jawi}, Biqana Ba~anin,
Smiqka Mijailovi}, Sne`ana Mikavica, Branka Mari}, \or|o Vukoje, Jelica Ili} i Du{ko Antoni}
Dizajn korica: Ivan Georgiev
Grafi~ko ure|ewe: Velimir Brankovi}
U publikaciji su prete`no kori{}eni podaci iz priloga objavqivanih u „Savskom vencu“ od 2001. do 2009. godine, kao i iz slede}ih izdawa:
Grupa autora – 50 godina Beogradskog fudbalskog saveza, Srbislav Todorovi} – Fudbal u Srbiji 1896-1918, Srbislav Todorovi} - Po~eci srpskog olimpizma,
Jovan Ru`i} – Se}awa i uspomene, Grupa autora – Sto godina fudbala u Srbiji, Miodrag Jovanovi} – Prvih stotinu godina,
Grupa autora – Prvi jugoslovenski sportski almanah, Nikola Trajkovi} – Spomenar o starom Beogradu,
Milenko Todorovi} – Beograd koga vi{e nema, kao i iz brojnih drugih publikacija.
[tampa: [tamparija „Politika A.D.“
Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69.
Telefoni redakcije: 2643-490, 2061-889 i 2061887.
E-mail: [email protected]
Beograd, septembar 2009. godine
Ovo je tre}i tom edicije o istoriji Savskog venca, u kojoj su u prethodna dva izdawa objavqene publikacije: SAVSKI VENAC – KULTURNA BA[TINA (2007)
i SAVSKI VENAC SA STARIH RAZGLEDNICA (2008), a narednih godina u planu su publikacije o istoriji kulture na Savskom vencu, o znamenitim li~nostima
koje su na na{oj op{tini `ivele, o arhitektonskoj kulturnoj ba{tini i druga, koja bi zajedno trebalo da predstavqaju jednu sveobuhvatnu istoriju Savskog venca.