У бици на Дрини

UŽICE NEKAD I SAD
Užice u obnovljenoj Srbiji
Prvi svetski rat - u bici na Drini
Prvi svetski rat - u bici na Drini
Mitar Đurišić
Pobeda na Ceru, prvi značajniji saveznički uspeh u prvom svetskom ratu, uveliko je
podigla ugled Srbije i njene vojske. Saveznici su tada čak i precenjivali operativne
mogućnosti srpske vojske i zahtevali da ona odmah preduzme ofanzivu protiv AustroUgarske. S druge strane, srpska vlada je imala obaveštenje da se sprema novi napad na
Srbiju, pa je Vrhovnoj komandi sugerirala da Austro-Ugarsku u tome ne “ostavi na miru”.
Vrhovna komanda je znala za prebacivanje nekih austro-ugarskih snaga u Galiciju i za
pomeranje njihovih jedinica ka srednjem i donjem toku Drine, ali nije imala pouzdane
podatke o tome koliko je snaga povučeno sa fronta prema Srbiji. Zbog toga nije ni mogla
pomišljati na ofanzivu celokupnim snagama, bar ne u prvi mah. Odlučila je da u ofanzivu
pređe krilnim grupacijama: ojačanom Prvom armijom u Srem i Užičkom vojskom u sadejstvu
sa crnogorskim snagama u istočnu Bosnu. Drugu i Treću armiju je zadržala na Drini da bi
parirale eventualnim ofanzivnim namerama neprijatelja, odnosno i same prešle u ofanzivu,
ako za to bude mogućnosti.
Austrougarska Vrhovna komanda je težila da što više snaga uputi na front prema
Rusiji, pa je zahtevala da se Balkanska vojska, bez Druge armije, zadrži u odbrani. Poćorek
je, međutim, insistirao da se neuspeh Pete armije na Ceru “zagladi” novom ofanzivom.
Koristeći naklonost dvorske vojne kancelarije i ministra inostranih poslova, slomio je otpor
Vrhovne komande i odlučio da preduzme novu ofanzivu petom i Šestom armijom i jednim
Kombinovanim korpusom iz Srema, dok je snage u Banatu i jugoistočnoj Bosni zadržao u
odbrani.
Tako su obe strane jednovremeno pripremale ofanzivu.
Srpska Prva armija je prešla u Srem 6. septembra, a austrougarske armije su dva dana
kasnije otpočele ofanzivu preko Drine.
Užička vojska je u međuvremenu bila ojačana: u sastav Užičke brigade je ušao 15.
puk III poziva i odred na Debelom brdu /na putu Rogačica - Valjevo/, koji su sačinjavali 12.
kadrovski puk sa dopunskim bataljonima 5. puka I i 5. puka II poziva i dva topa, a u sastav
Limskog odreda 2. prekobrojni puk III poziva, Ibarski obveznički puk i nešto artiljerije, tako
da je brojala 42.400 vojnika i oficira, 67 topova i 22 mitraljeza.
Prema dogovoru srpske i crnogorske Vrhovne komande /na čelu ove druge bio je
srpski general Boža Janković/ i crnogorske snage u Sandžaku su ojačane. Obrazovana je bila
Sandžačka vojska od 13.470 vojnika, 28 topova i 6 mitraljeza pod komandom divizijara
serdara Janka Vukotića. Prema zajedničkom operacijskom planu trebalo je da Užička vojska
nastupa opštim pravcem Višegrad - Sarajevo, a Sandžačka pravcem Goražde - Sarajevo.
Zbog prelaska jakih austrougarskih snaga preko Drine, srpska Vrhovna komanda je 9.
septembra naredila komandantu Užičke vojske da uputi Trećoj armiji 4. puk I i 4. puk II
poziva sa njihovim dopunskim bataljonima i dve baterije. Pošto nije bilo jasno kakvim
snagama neprijatelj brani Drinu ispred Užičke i Sandžačke vojske, naređeno je da se
privremeno odloži njihov napad, dok se izviđanjem ne utvrdi da li za to postoje realni uslovi.
Neprijatelj je na ovom delu fronta u stvari imao samo 8. brdsku i 9. landšturmsku
brigadu, koje nisu bile u stanju da se suprostave jakim srpsko - crnogorskim snagama.
Izviđanjem nije utvrđena njihova stvarna jačina, ali je zaključeno da ipak nisu suviše jake, pa
je 14. septembra otpočelo prebacivanje Užičke vojske preko Drine. Do 16. septembra
obrazovan je mostobran zapadno od Višegrada u visini Pastorka, Lijeske i Vlahinje. Druga
multisoft.rs
1
UŽICE NEKAD I SAD
Užice u obnovljenoj Srbiji
Prvi svetski rat - u bici na Drini
divizija Sandžačke vojske prešla je reku kod Foče 11. septembra a 1. divizija noću 14/15.
septembra kada je i oslobodila Goražde. Izviđački odred Sandžačke vojske i delovi
Konjičkog diviziona Šumadijske divizije stigli su 17. septembra u Rogaticu. Komandant 8.
brdske brigade je već bio izvukao svoje snage na Romaniju. Užička vojska je toga dana
posela liniju Mednik - Tmor - Jelašje - Hum, a Sandžačka Petibor - Jabuka - Hranjen. Užička
brigada je 18. septembra oslobodila Srebrenicu. Uslovi za njihovo dalje nastupanje bili su
povoljni. Međutim, pošto je protivnapadom srpske Prve armije na Sokolskoj planini položaj
glavnih srpskih snaga na Drini nešto poboljšan, a još uvek nije bilo jasno kakve sve snage
neprijatelj ima na gornjoj Drini i u jugoistočnoj Bosni, Vrhovna Komanda je obustavila
ofanzivu Užičke /a time i Sandžačke/ vojske, dok se situacija na glavnom frontu ne razjasni.
Razjašnjenje je došlo 22. septembra, posle neuspeha Prve armije na Mačkovom
kamenu. Tada je Vrhovna komanda naredila da Užička vojska energično napada u pravcu
Vlasenice, a Sandžačka vojska da zatvori pravce Sarajevo - Glasinac i Sarajevo - dolina Prače
i tako obezbedi bok i pozadinu Užičke vojske.
Generali Božanović i Vukotić su se dogovorili da njihove snage zajednički ovladaju
raskrsnicom puteva u Podromaniji, a zatim da Šumadijska divizija nastupa ka Vlasenici, a
Limski odred i Sandžačka vojska ka Romaniji.
Tih dana je general-major Šnjarić bio povučen iz 16. korpusa i postavljen za
komandanta svih austrougarskih snaga u istočnoj Bosni. On je bio uveren da će
angažovanjem 3. i 8. brdske i 9. landšturmske brigade trupa sarajevske tvrđave šuckora i
žandarma očistiti ovu teritoriju od srpskih i crnogorskih jedinica.
Napad Užičke i Sandžačke vojske produžen je 25. septembra. Pošto su slomile otpor
neprijatelja u rejonu Žljebova, šumadijska divizija je oslobodila Han Pijesak i do 28.
septembra ovladala Kraljevom gorom i Han Pogledom, neposredno južno od Vlasenice.
Konjički divizion je upućen u izviđanje ka Olovu. Limski odred je izbio na Kratelj i Palež,
severozapadno od Sokolca, a Sandžačka vojska na Romaniju. Komandant Konjičkog
diviziona je uputio nekog seljaka u Kladanj s porukom da će tamo stići 4.000 srpskih vojnika
sa četiri topa. Ova bezazlena vest izazvala je pravu paniku u Kladnju i u Poćorekovom štabu
u Tuzli, gde su se zabrinuli za pozadinske veze i linije snabdevanja Šeste armije, pa i za sam
štab armije, pogotovu kad su saznali da se pred Vlasenicom nalazi čitava divizija i da su
crnogorske snage izbile nadomak Sarajeva. Stoga su ka Vlasenici, Kladnju i Olovu upućena
pojačanja sa fronta na Drini, iz Sarajeva, pa i pojačanja koja su iz unutrašnjosti zemlje, čak i
iz Trsta, slata trupama na Drini. Te snage su krajem septenbra pokušle da odbace užičku
vojsku od Vlasetince i Olova, ali bez uspeha. Ipak, Vrhovna komanda je naredila da se
Šumadijska divizija zadrži na najpogodnijim položajima kod Vlasetince, a u slučaju jačeg
pritiska neprijatelja da se ne “izlaže porazu”. Od generala Vukotića je zatraženo izvesno
pojačanje za Užičku vojsku. On je uputio Vasojevićku brigadu sa tri mitraljeza i jednom
baterijom u Mrkalje, na raspolaganje generalu Božoviću.
Poćorek se nije mirio s tim da mu se ovako relativno jake protivničke snage
zadržavaju u istočnoj Bosni, jer je to već i politički loše po njega odjeknulo. Sem toga, front
na Drini je bio stabilizovan i obostrani napadi su prestali, pa je bez rizika mogao da izdvoji
jače snage za intervenciju u Bosni. Njegove relativno jake snage su 4. oktobra preuzele
protivnapad: 8. i 13. brigada iz Vlasetnice i dve kolone /11 bataljona i dve baterije/ iz Olova i
Kladnja na Užičku vojsku i ojačana 3. brdska brigada na Sandžačku vojsku. Šumadijska
divizija je odolela napadima, ali su kolone od Olova i Kladnja potisnule delove Limskog
odreda ka Han Pijesku i tako ugrozile bok i pozadinu divizije. Imajući u vidu naređenje
Vrhovne komande da se na izlaže riziku, komandant Užičke vojske general Vukoman Aračić,
naredio je da se Šumadijska divizija povuče na položaje od Han Pijeska. Kad je saznao da su
multisoft.rs
2
UŽICE NEKAD I SAD
Užice u obnovljenoj Srbiji
Prvi svetski rat - u bici na Drini
austrougarske snage odbacile Užičku brigadu i ponovo ovladale Srebrenicom, čitavu Užičku
vojsku je povukao na liniji Babaljak - Vidova gora - Paklenik. Da ne bi ostala suviše izložena
na Romniji, i Sandžačka vojska se povukla na liniju Kula -Vitanj - Markovo brdo - Orlovačka
- Prača.
Ovo povlačenje je kod austrougarskih komandi izazvalo uverenje da je na pomolu lak
uspeh. Obrazovali su tir kolone za gonjenje. Leva, koja je nastupala pravcem Kusače Mislovo, u stvari 13. brigada, stigla je 10. oktobra u rejon Kule, na Glasincu, na spoj
Limskog odreda i Sandžačke vojske. Tu su njen napad slomili delovi Vasojevićke, Lovćenske
i Bjelopoljske brigade i 4. kadrovska puka. Pošto je pretrpila teške gubitke, ova se kolona
povukla čak na Žljebove. Zbog njenog neuspeha povukle su se i ostale dve, na stupajući u
kontakt sa Užičkom vojskom. Poćorek je tada upisao u svoj Dnevnik da je gonjenje veština
koju austrougarski komandanti ne poznaju. On je sada bio prinuđen da prikuplja nove snage
da bi srpske i crnogorske jedinice izbacio iz Bosne. Do 18. oktobra prikupio je sedam
brigada, od kojih su obrazovane 18. i 50. divizija, a Štab 16. korpusa je upućen da
neposredno rukovodi operacijama. U rejonu Pala obrazovan je poseban odred za
sadejstvovanje delova 16. korpusa u napadau na crnogorske snage.
Napad 16. korpusa počeo je 18. oktobra, ali su puna tri dana potiskivani samo prednji
srpsko-crnogorski delovi. Glavnina mu je bila orijentisana prema Limskom odredu i
Sandžakoj vojsci, ali je komadant korpusa imao u planu da okruži i uništi Užičku i Sandžačku
vosjku u rejonu Rogatice. Limski odred je 20. oktobra protivnapadom odbacio delove 18.
divizije iz rejona Paklenika. Međutim, 50. divizija je sutradan izvršila snažan napad na
Sandžačku vojsku na Markovom brdu i Siljevoj glavi. I pored toga što su se uporno branile “primivši udar na bajonet i vodeći krvavu borbu prsa u prsa” - kako je srpsku Vrhovnu
komandu izvestio general Boža Janković, crnogorske snage su se morale povući jer je
“dominirala nadmoćnost austrougarskih trupa”. General Vukotić je svoje trupe zadžao na
liniji Jabuka - Hranjen, a otkriveno levo krilo Limskog odreda je povučno do u visinu
Rogatice. Osećajući da neprijatelj dovlači sa Drine nova pojačanja i saznavši iz zaplenjene
dokumentacije za njegovu nameru da Užičkoj vojsci spreči povlačenje ka Višegradu, general
Aračić je predočio Vrhovnoj komandi ozbiljnost situacije i svoje uverenje da žrtve koje bi
njegova jedinica podnela braneći sadašnje položaje “ne bi odgovarale postignutim
rezultatima”, a uspeh bi bio u pitanju, i predložio da se Užička vojska povuče na desnu obalu
Drine. Čak je odmah izdao zapovest za povlačenje, uveren da će to Vrhovna komanda
odobriti. Vrhovna komanda je u prvi mah predlog stvarno prihvatila, ali kad je saznala da se
Sandžačka vojska zadržala na liniji Hranjen - Jabuka, iako je povlačenje Užičke vojske beć
bio u toku, naredila je generalu Aračiću da se sporazume sa Vukotićem i, eventualno, zadrži
Užičku vojsku na levoj obali Drine, od Starog Brda, preko Sjemića do ušća Lima, ukoliko
neprijatelj “ne goni energično”.
Pošto je pritisak neprijatelja bio nešo oslabio, Aračić je zadržao svoje snage na toj
liniji, ali se ispostavilo da je pritisak samo prividno slabio zbog ovog povlačenja srpskih i
crnogorskih snaga. Komandant 16. korpusa je, pak, 23. oktobra naredio opšte nastupanje, s
težištem u zahvatu komunikacije Rogatica - Višegrad. Žestoke borbe vođene 24. oktobra
pokazale su da je nomoguće održati tek posednutu liniju, pa je general Aračić naredio da se
tokom naredne noći sve snage povuku na desnu obalu Drine. Da je prodor ka Vlasenici,
Olovu i Sarajevu izvršen u vreme teških borbi srpske Treće i Prve armije na Gučevu, Boranji,
Jagodini i Sokolskoj planini, zašto su postojali veoma povoljni uslovi, njen efekat bi bio
znatno veći. Ovako, kad su operacije na tom grebenu bile prestale, operacije i istočnoj Bosni
su izgubile na značaju, a Poćorek je bez većeg rizika mogao da izdvoji jake snage da bi
odbacio Užičku i Sandžačku vojsku preko Drine.
multisoft.rs
3
UŽICE NEKAD I SAD
Užice u obnovljenoj Srbiji
Prvi svetski rat - u bici na Drini
Zatišje na frontu trajalo je do 6. novenbra, a za to vreme su austrougarske snage
popunjene ljudstvom i ratnim materijalom i pripremljene za treću ofanzivu u Srbiji. Šesnaesti
korpus je ostavio ojačanu 17. brigadu /10.000 vojnika i 30 topova/ pod komandom generala
Šnjarića na gornjoj Drini, a glavninu snaga prikupio kod Ljubovije. Poćorekov plan je i
ovoga puta bio da obuhvatnim napadom opkoli i uništi srpsku vojsku u rejonu Valjeva.
Šnjarićeve snage trebalo je da pređu Drinu kada srpska vojska napusti front na ovoj reci i da
nastupaju pravcem Višegrad - Užice u sastavu sa 4. brtskom brigadom, koja će nastupati
pravcem Rogačica - Užice.
Srpska Vrhovna komanda je zadržala svije trupe u defanzivi, jer niti je uspela da ih
popuni ljudstvom, niti da ih snadbe nedostajućom opremom. Naročito je oskudelava u
artiljerijskoj municiji, zbog čega su mnogi topovi povučeni u pozadinu kao neupotrebljivi.
Već prvih dana nove ofanzive ispoljila se izrazita nadmoćnost neprijatelja, pa su sve
tri srpske armije prinuđene da se povuku ka Valjevu. Na višegradskom frontu nije bilo
pritisaka neprijatelja, ali je Užička vojska morala da prati pokrete ostalih armija. Jedanaestog
novenbra je naređeno da se Užička brigada, kada bude prinuđena, povuče na Kadinjaču, a
ostale snage da ostave na Drini manje delove a glavninu da povuku na Šargan. Međutim,
kako se valjevski položaji nisu mogli braniti, nastavljeno je povlačenje srpskih armija na
desnu obalu Kolubare i Ljiga, pa je i Užičkoj vojsci 15. novenbra naređeno da organizuje
neposrednu odbranu Užica od Kremana i Bajne Bašte, a da obrati pažnju i na pravac Valjevo
- Kosjerić - Užice. Zbog toga je Konjički divizion upućen u Kosjerić, Užička brigada
postavljena na liniji Crni vrh - Godanovac - Ignjatovići, na pravcu od Rogačice, a Šumadijska
divizija na liniji v. Prisedo - Đakov kamen - Kadinjača - Bulja - Ponikve. Limski odred, kao
rezerva, prikupljen je u Užicu.
Šesnaestog novembra, po naređenju Vrhovne komande, 5. kadrovski puk je upućen ka
ušću Lima radi zatvaranja pravca ka Priboju. Pošto su to bile male snage za ovaj zadatak,
crnogorska Vrhovna komanda je zamoljena da za odbranu ovog pravca odvoji deo svojih
snaga. Ona je na desnu obalu Lima uputila tri bataljona /Dečanska brigada/, pa zatim
Vasojevićku brigadu. Od tih brigada i 5. kardovskog kadrovskog puka obrazovana je Limska
divizija pod komandom brigadira Mila Matanovića, koja je nešto kasnije potčinjena srpskoj
komandi Novih oblasti.
Ovim je bila završena bitka na Drini. Poćorek je zauzeo dobar deo srpske teritorije, ali
s bozirom na ogromne žitve koje je pri tom dao - postigao je Pirovu pobedu. Već tu je bila
klica njegovog predstojećeg poraza.
multisoft.rs
4